GMO hrana - između utopije i teorije zavere

Liniju otpora prema GM organizmima u Srbiji uglavnom drže nevladine organizacije i pokreti koji ovoj problematici ne pristupaju sa naučne, već populističke, i često interesne perspektive. Protivnici GMO obično se razdvajaju na dve kategorije - one koji se pribojavaju od potencijalnih zdravstvenih opasnosti, i one koji problem vide u monopolističkom položaju američke kompanije Monsanto, najvećeg svetskog proizvođača genetski modifikovanog semena.

Međutim, u moru informacija koje se mogu pronaći na internetu, čitaoci često ne mogu da razluče šta su realni podaci zbog kojih bi trebalo da se zabrinu, a šta su teorije zavere "nikoloaleksićevskog" karaktera. U celoj priči naučnici (pre)tiho stoje po strani, zbog čega im se često lepe etikete da su "plaćenici GMO lobija".

Bezbedno, ali pod striktnim propisima

Jelena Samardžić, rukovodilac Laboratorije za molekularnu biologiju biljaka pri Institutu za molekularnu genetiku, koja je od strane Ministarstva poljoprivrede ovlasćena za detekciju i kvantifikaciju prisustva GMO u hrani i proizvodima biljnog porekla., kaže za 021 da je stav Svetske zdravstvene organizacije, FAO, OECD i Evropske komisije proizašao na osnovu naučnih činjenica da GM biljke nisu ni po čemu štetnije od biljaka dobijenih konvencionalnim ukrštanjem.

"Kontrola proizvodnje i stavljanja u promet ovih biljaka, koja je u Evropskoj uniji izutetno stroga, obuhvata kontrolu zdravstvene bezbednosti i uticaja ovakvih organizama na životnu sredinu. Ukoliko se sve to poštuje, ne bi trebalo da bude bilo kakvog negativnog efekta", kaže Samardžićeva za 021.

Zagovornici genetski modifikovanih organizama u ljudskoj ishrani često navode kao benefit u smislu prehranjivanja onih delova planete u kojima je glavni problem glad, poput siromašnih delova Afrike. Oni navode da bi genetski modifikovana hrana bila spas za zemlje u kojima je zemljište neplodno, pa bi u saharskom pesku moglo da izraste povrće koje bi spasilo nebrojeno mnogo života.

Samardžićeva kaže da Srbija ne spada u ove zemlje, i da zahvaljujući plodnom zemljištu, ne mora da razvija GM namirnice. Međutim, prema njenim rečima, postoje zemlje koje bi bez GMO gladovale, poput takozvanih zemalja trećeg sveta, ali i brojnih razvijenih zemalja.

"Tamo gde su veliki problemi, kao što su štetočine koje odnose i do 90 odsto roda, ljudi drugačije razmišljaju. U Španiji insekti uništavaju veći deo roda kukuruza, zbog čega su pristali na proizvodnju genetski modifikovanih biljaka", navodi ona za 021.

Kako očekivati išta dobro od "Monsanta"?

Međutim, problem sa utopističkom idejom nahranjene planete leži u samoj prirodi kapitalizma, jer, kako je istorija pokazala, profit često ne ide u korak sa poboljšanjem uslova života ljudi.

Što se tiče GMO, najveći svetski proizvođač ovih biljaka je kompanija Monsanto, koja je od 1965-1969. godine za potrebe američke vojske proizvodila "agent orange", herbicid koji je ubio oko 400.000 vijetnamskih civila, a prouzrokovao deformitete kod pola miliona dece koja su rođena nakon trovanja "Monsantovim" proizvodom. Mnogi ne mogu da oproste mračni istorijat ove kompanije, i plaše se da i sami ne postanu žrtve onih koji se igraju sa ljudskim životima.

Profesor biohemije Zoran Vujčić smatra da je osnovni problem u ostvarivanju vizije sveta bez gladi monopolistički položaj "Monsanta", koji je onemogućio slobodan razvoj GMO patentiranjem semena.

"Pošto je seme patentno zaštićeno, vi nemate pravo da ga koristite kao sopstveno u sledećoj godini ukoliko ne platite ponovo, jer je ono vlasništvo kompanije", kaže on za 021.

Vujčić, koji je pažnju javnosti privukao tekstovima na svom blogu, u kojima kritikuje senzacionalistički pristup izveštavanju o zdravoj hrani, ipak kaže da ne bi kupovao namirnice na kojima je označeno da su genetski modifikovane.

"To je, jednostavno, moja predostrožnost, ne zato što se plašim same genetski modifikovane hrane, već se plašim zloupotreba onih koji nam daju ovo što nam daju. Vi ni na jednom proizvodu nemate normalnu deklaraciju, koja govori o količini pesticida i herbicida utrošenih prilikom uzgoja, kako su prikupljane sirovine, gde su vršene analize... Na etiketama umesto toga imamo samo lupetanja o uljima i hidroksidima, što nije sastav, već polazna sirovina", kaže Vujčić za Novosadski informativni portal.

Vojvodina bez GMO

Novosadski odbor stranke "Zeleni Srbije" započeo je danas akciju prikupljanja potpisa protiv uvoza, korišćenja i stavljanja u promet ovih organizama na teritoriji Vojvodine. Predsednik novosadskih "zelenih" Goran Čabradi kaže da zbog dijametralno suprotnih stavova onih koji su za, i onih koji su protiv GMO, treba sačekati neko vreme.

"Mi ne kažemo da tu ideju treba uništiti i zabraniti, već tražimo moratorijum na korišćenje GMO u trajanju od deset godina, kako bismo sačekali i videli šta nauka ima da nam kaže tada. Ne vidim zbog čega bi žitnica poput Vojvodine žurila sa tim", kaže Čabradi za 021.

Pokrajinski sekretar za poljoprivredu Goran Ješić nedavno je za 021 izjavio kako će Vojvodina biti region netolerantan za uzgoj genetski modifikovanih organizama.

Prema njegovim rečima, u prilog ove odluke Vlade Vojvodine idu iskustva zemalja iz okruženja, koje prilikom pristupanja Svetskoj trgovinskoj organizaciji ništa nije sprečilo da proceduru oko uvodjenja GMO dovedu na takav nivo da je nemoguće gajiti takve organizme. (Miodrag Sovilj - miodrag@021.rs)