Ko su ljudi koji komentarišu tekstove na internetu?

Vladimir Jeremić je čest posetilac informativnih sajtova, a na Novosadskom informativnom portalu tekstove komentariše potpisujući se imenom i prezimenom. Ovaj Novosađanin smatra da je važno da ljudi iskažu svoj stav i ocenjuje tu pojavu pozitivnom.

"Jednostavno, volim da ostavim komentar i smatram da je dobro što ljudi komentarišu i što bar na taj način iskazuju svoje mišljenje, pošto smo svi svedoci da nam iskazivanje javnog protesta zbog negativnih stvari i pojava u društvu baš i ne ide", navodi on.

Boris Popov, psiholog iz TIM Centra za istraživanje i edukaciju, kaže za 021 da još uvek ne postoje relevantne studije koje su se ovom temom pozabavile ozbiljno. Prema njegovom mišljenju, komentatori na internetu podražavaju osnovnu ljudsku potrebu da reaguju na neku pojavu.

"Fenomen ostavljanja komentara zapravo proizilazi iz potrebe da čovek iskontroliše tuđe različito mišljenje ili izvrši konkretan uticaj na pojedina dešavanja", smatra Popov.

Večita negativnost ili realno stanje?

Međutim, korisnici interneta u Srbiji su prilično upoznati sa činjenicom da su komentari često isuviše mračni, čak i ako su u pitanju reagovanja na retke pozitivne informacije. Jeremić, međutim, smatra da po sredi nije nikakav "balkanski fenomen", već navika.

"Ne mislim da su ljudi previše negativni, već njihovi komentari odražavaju reakciju na vesti, a vesti su zaista iz dana u dan sve sumornije i ne baš lepe", kaže on.

Dok većina Jeremićevih "kolega" kaže da vesti komentarišu kako bi se "izduvali", psiholog Boris Popov ocenjuje da to može da bude mač sa dve oštrice.

"Za psihičko zdravlje čoveka je u redu, čak i poželjno, da ostavi komentar i delimično olakša sebi jer je javno rekao ono što misli. Problem nastaje jer se komentatori najčešće vraćaju i odgovaraju onima koji se ne slažu sa njima, pa postaju još bešnji shvatajući da nisu ubedili druge da promene svoj stav", kaže Popov.

On dodaje da je teško odrediti psihološki profil ljudi koji se odluče da uđu u internet polemiku, ali smatra da su u pitanju većinom ljudi koji i u privatnom životu vole da vode glavu reč.

"Kada pitate nekoga ko ne komentariše tekstove na internetu, reći će vam da to ne čini jer ga mrzi ili smatra da iskazivanjem svog stava neće ništa promeniti. Sa druge strane, oni koji to čine su uglavnom oni koji i u realnom svetu uživaju u polemici i naglašavanju svojih stavova", smatra Popov.

Sociolog Aleksej Kišjuhas smatra da je internet suviše heterogen prostor da bi se mogla generalizovati tvrdnja da autori komentara ispod vesti imaju neke zajedničke vrednosti, stavove ili (pot)kulturu.

"Generalizacije o tim ljudima morale bi biti usko definisane, odnosno definisane za neki sasvim konkretni sadržaj na internetu, konkretni internet sajt i slično. Naravno, u slučaju Srbije, moguće je odrediti (nažalost, manju) grupu ljudi koja je dovoljno računarski pismena da koristi internet i da ostavlja komentare, ali je i ta grupa isuviše heterogena među sobom", kaže za 021 ovaj sociolog.

Sastav komentatora u zavisnosti od medija

Prema njegovim rečima, komentatore je delimično moguće razdvojiti u labavo definisane grupe prema mediju na kom najčešće komentarišu.

"Određeni internet sajtovi su prostori koji stvaraju zasebnu kulturu, jednim delom zbog jasnih normi, poput zabrane poruka koje u sebi nosi govor mržnje, a drugim i dominantnijim delom zbog spontano generisane "kulture" komentarisanja. Jedna je vrsta komentarisanja ispod YouTube videa, druga je ispod kvalitetnih medija, a treća kod tabloida", navodi on.

Na sajtu pojedinih zapadnih medija, komentari ispod tekstova su neretko informativniji i bolje obrazloženi od samih tekstova i u njima se vode argumentovane i dobro potkrepljene diskusije. U Srbiji je to, međutim, pravi fenomen.

Psiholog Boris Popov navodi da su komentari na domaćim internet sajtovima uglavnom veoma ostrašćeni, zbog čega je njihova konstruktivnost na veoma niskom nivou.

"Mislim da je u pitanju preterana bespotrebna žestina, pomešana sa nedostatkom komunikacijske kulture. Još od školskih dana, mi nismo naučeni pravilnoj komunikaciji, već ostrašćenom nametanju mišljenja, zbog čega veliki deo ljudi nije sposoban da vodi debatu", kaže Popov za 021.

Korisnici interneta ni sami verovatno nisu svesni da su pioniri ovakve komunikacije i da piskaranjem po društvenim mrežama, forumima i informativnim sajtovima zapravo učestvuju u komunikološkoj revoluciji. Ta privilegija, međutim, nosi i odgovornost.

Praksa je pokazala da privilegovanu klasu komentari neretko pogađaju više od samih novinskih članaka, zbog čega su sve češći pritisci na medije u vidu tužbi zbog objavljivanja inkriminišućih komentara.

Takođe, moć komentara primetile su i političke stranke, čiji aktivisti često "opsedaju" portale ostavljajući komentare koje hvale njihovu opciju, ili pljuju po suprotnoj. U toj praksi opstrukcije medija nepogrešivo učestvuju sve partije podjednako. (Miodrag Sovilj - miodrag@021.rs)