Pokrajina obećava rešavanje problema Dnevnika

S obzirom da direktor "Štamparije Dnevnik" nije hteo potpisati ugovor o štampanju lista "Dnevnik" sve dotle dok se ne isplate bar tri plate (od sedam ukupno) zaposlenima, tada je v.d. direktora "Dnevnik Holding" Jasmina Mašulović potpisala taj ugovor.
Znači nema plata, nema putnih troškova a raditi se mora (?!).
Predsedniku granskog sindikata grafičara Stevanu Tominu zatvorena su vrata Skupštine Vojvodine.
Poznato je šta se desilo sa "Matrozom". To je namera da se uradi i sa "Dnevnik Holdingom" - da se sahrani(!).
Sobzirom da tako stoje stvari, onda Stevan Tomin treba u pismenoj formi da obavesti "Skupštinu Vojvodine" o generalnom štrajku svih zaposlenih u "Štampariji Dnevnik", pa i onih koji "krišom" dobijaju plate. I da će štrajk trajati do sve dotle dok se ne ispune sledeći zahtevi:
• Povezivanje radnog staža u celosti za sve;
• Isplata svih zaostalih neisplaćenih plata u celosti
• Isplata putnih troškova u celosti za period koji nije isplaćen.
Generalno znači da se osim lista "Dnevnik" ne štampa ni "Rusko Slovo"(?), ni "Hlas Ljudu"(?) kao ni sve ostalo, kako za eksterne tako i za interne naručioce. Zaposleni će biti na radnim mestima ali - mašine će biti isključene. A van radnog vremena ovlašćeni štrajkači će blokirati sve ulaze u "Štampariju Dnevnik".
To je jedino rešenje da se dugogodišnji "uništavaći", ove nekada uspešne firme - opamete konačno, i da urade onako kako Evropa zapoveda.
Hoće li naš Predsednik Srbije biti presrećan kada mu jave iz Evropske unije da se u Srbiji uskraćuju prava nacionalnim manjinama?
Pitamo se…(?)
Da su “Sindikati” u ovoj našoj prelepoj Srbiji pravi Sindikati – onda bi se udružili, a ne solidarisali (to je “ništa”). Od blokiranja mostova, pruga i ulica (iskustvo je pokazalo) – nema neke velike valjde.
Žao nam je što se u ovoj državi zida kapitalizam koji odgovara onima koji tu, na ovim prostorima, ne žive. A takav kapitalizam odgovara i onima (jedino onima) koji služe pokorno onima iz predhodne rečenice.
Vreme je da se naslov koji je svanuo u dnevnoj štampi nakon “5. oktobra”: “Direktorima više ovlašćenja” promeni i da osvane nov na naslovnim stranama svih, ama baš svih, listova: “Direktorima više obaveza a manje ovlašćenja” uz podnaslov: “Da Zakoni važe za sve – svi treba (ne treba, već – moraju) da ih se prdržavaju. Da se zaposleni ne zlostavljaju uopšte”.
Pitamo se...(?)
Krajnje je nelogično mnogo toga (ma previše toga):
Zahtev: Hoće da se radi, mora da se radi.
Pitanje: Gladan, bez para, bolestan, zlostavljan u kontinuitetu od poslodavca, rad pod stalnim stresom u ne, po zdravlje bezbednim uslovima, ko neće neka uzme knjižicu – ima ko će da radi... ima li tu uopšte nešto što podpada pod, do sada provereno da je korisno – motivacija?
Odgovor: Motivacija je: osmeh na licu kad zaposleni dolazi na posao. Taj osmeh se ne može naredbom, silom stvoriti. Taj osmeh može izmamiti: obezbedjivanje posla (i to obavezno posredstvom tkz. komercijalista – eksternih granskih nabavljača poslova. Pa neka oni od provizije ostvare prihod i tri puta veći od direktora – samo da se radi u tri smene); normiranje posla svugde gde god je to moguće (kako bi bio veći učinak, ako ne – onda ni učinka nema i proizvodnja opada); menjati pothitno Zakone i dozvoliti prekovremeni, produženi rad - kako zaposleni nebi bili zlostavljani time da im se uskrati korišćenje slobodnih dana i godišnjih odmora u celosti; vratiti bar nešto što je dobro i što bi i danas bilo od koristi u tržišnoj ekonomij a to je – bod; takođe pothitno menjati zakone i obavezati da svaka firma, bila to državna, društvena, akcionarska, privatna... – isplati svakom zaposlenom regres za godišnji odmor u celost (a ne kako se kome sviđa); vratiti i sledeću kategoriju pod obaveznim, svugde) – topli obrok.
Umesto zaključka:
Mi smo gladni, ali stvarno(!). A “Vi?”

Radnici Štamparije su najmanje krivi za nastalo stanje. Do toga su doveli rukovodstvo "Dnevnik Holdinga", "Dnevnik Vojvodina press d.o.o, VAC ostali dužnici, osnivac tj. Skupština Vojvodina i - pogrešna ne tržišna politika.
U obe zgrade Dnevnika kao i u Skupštini Vojvodine od pamtiveka bile su dve struje. Jedni za napredak i razvoj i druga kojoj je uvek bio cilj da baca "klipove" u "mašinu" - da unište sve što se može i to svim sredstvima
Jedino i moguce rešenje je da Sindikat (kada bi bio onaj pravi!) najavi Generalni štrajk, i to da sve stane. Da se sedi na radnom mestu. Van radnog vremena da se zaduže grupe štrajkaca uz asistenciju odgovarajuceg obezbedenja da stoji na svim ulazima u Štampariju, kako tkz. protivnici štrajka nebi slucajno ulazili u protorije i eventualno pokušali nešto raditi. Znaci totalni štrajk sve dotle dok se ne uplati svim radnicima staž, dok se ne isplate sve zaostale plate, dok se ne isplati regres za godišnji odmor u punom iznosu za sve godine retroaktivno, da se isplate sva dugvanja retroaktivno za putne trošlove kao i obeštecenje svakom radniku za permanentno zlostavljanje od strane poslodavca ne manje od 50.000 din po radniku. S obzirom da skupštine može sve da uradi što smisli - onda može udovoljiti i tim zahtevima. A porodici radnika koji je preminuo na sastanku Skupštin je u obavezi da njegovoj deci obezbedi stipendiju za školovanje kao i da im obezbedi zaposlenje nakon završenog školovanja. Pošto je Skupština bila u stanju da coveka koji je uzeo otpremninu (sa zavidnim iznosom) - vrati nazad i to na vecu funkciju. On nije dravni službenik. Znaci onda bi Skupština mogla da se potrudi da u listu "Dnevnik" u impresumu piše umesto "Dnevnik Vojvodina press d.o.o. ovako: "Dnevnik Vojvodina press - Štamparija d.o.o.
Sve se to može i mora uraditi. Potrebno je samo mnogo dobre volje, pozitivne energije.
Poslanici i zaposlen u Skupštini ne gladuju, redovno placaju režiju (racune).
Krajnje je vreme da odvoje od usta i urde pravu stvar. Ako to urade onda ce biti gospoda bez navodnika. Gospodinom se niko ne narodi. To se stice recju a pre svega - delom. Dozovite se pameti. Rešite to vec jednom. Dajte ljudima pravo na život.