Vučević: "Nisam manje Vojvođanin od Pajtića"

Ma sta me briga ko si i sta si , obezbedi nam tu prosecnu platu od 40.000,00 din za pocetku. Obezbedi nam nova radna mesta, nova asflte, setalista,skole, autobuse, kontejnere,uredjen fasade, promeni zakone na nivou grada, smanji nasilje medju mladima.... i jos mnog mnog toga. Mozes biti i vanzemaljac ali uradi nesto ne palacaj jezikom i mudruj. Svi mi znamo da je Vojvodina bila najbogatija regija u staroj Jugi a sad mi dosao Palma i uzeo nasu Elektrovojdoniu koji su gradjani Vojvodine stvorili, a on ce da hrani zirafe i salje mlade na put u Grcku... Zar je moguce da tolika kolicina glupih i slepih ljudi zivih u Vojvododini.

Sve što je do sad radio ,,godpodin "Pajtić radio je u korist drugih a najmanje Vojvođanera ,,demokrata ",on i njegova kamarila dozvolili su da se sve što vredi u Vojvodini rasproda bud zašto.Uništena preduzeća ,lošom privatizacijom,korupcijom,dodeljivanje subvencija iz fonda Vojvodine Patijskim (demokrate) kolegama uništena privreda,nepotizam, rasprodaja zemlje (poljoprivredno),zapošljavanje nula kroz nula ,i td. i td. I on Vojvođanin srbin ,SRAMOTA.

После избијања мађарске револуције (15. марта 1848. године), делегација војвођанских Срба кренула је у Пожун, да новој мађарској влади достави захтеве Срба за равноправним положајем у Угарској. После неуспелих преговора, дошло је до немира у војвођанским градовима, којом приликом су Срби спалили матичне књиге вођене на мађарском језику. Што је мађарска влада била непопустљивија према умереним српским захтевима, то су ови захтеви постајали радикалнији. У првим српским захтевима не спомињу се ни војвода ни војводина ни аутономија, али ће то веома брзо постати главне тачке српских захтева. На Мајској скупштини у Сремским Карловцима (од 13. до 15. маја 1848. године), Срби су прогласили Српску Војводину, која се састојала од Срема, Баната, Бачке и Барање. За војводу је изабран Стеван Шупљикац, Карловачка митрополија је уздигнута на ранг патријаршије, а тадашњи митрополит, Јосиф Рајачић, проглашен је за српског патријарха. Изабран је народни одбор као привремена влада Српске Војводине. Одлуке Мајске скупштине потврђене су касније од стране аустријског двора. Мађарска влада је цео овај покрет српског народа прогласила бунтовничким и решила да га сломи војнички. Срби су пружили енергичан отпор и у данашњој Војводини је беснео прави рат. Непопустљивост мађарске владе искористило је српско вођство, на челу са патријархом Рајачићем. Кад је аустријски цар прогласио Мађаре за бунтовнике, српске трупе из Војводине укључиле су се у царску војску и учествовале су у гушењу револуције у Угарској.