Državni posao - prokleta realnost koja nas okružuje

Ljudi "iza kamere", reditelj Stojče Stoleski i scenarista Mladen Urdarević za 021 pričaju o fenomenu ovog serijala u kom se "svi prepoznaju".

R021: Danas počinje novi serijal Državnog posla. Šta gledaoci mogu da očekuju?

Stojče: Krećemo u istom ritmu, istim tempom. Ništa se zasad neće menjati, možda ćemo ubacivati neke nove likove, ali generalno, konja koji pobeđuje nećemo drastično menjati.

R021: Kako izgleda vaš kreativni sastanak?

Stojče: Kod mene se nalazimo ponedeljkom i svako donosi pripremljene tekstove. Tu iščitavamo tekstove, imamo prvu probu, skraćujemo, dogovaramo eventualne rekvizite. Sva petorica podjednako učestvujemo u kreiranju scenarija.

R021: Vaši skečevi se snimaju jednom nedeljno, ali moraju da pokriju svaki radni dan. Da li je teško raditi tim tempom i da li svakodnevno pripremanje crpi previše kreativne energije?

Mlađa: Uglavnom ima materijala, nemamo tih problema. Desi se nekad da je "suha nedelja", kada bude malo gusto, ali kada sednemo nas petoro, nema problema. Živimo u državi u kojoj se budalaštine dešavaju svakodnevno, pa materijala uvek ima.

Stojče: Dešava se često da nas događaji preteknu, pa dok dođu na emitovanje sledeće nedelje, postanu bajati. Ovde se na dnevnom nivou dese bar tri gluposti.

R021: Da li je onda ovdašnja situacija idealna za humor i satiru?

Mlađa: Znaš šta, mnogi misle da je to satira, ali Državni posao je realnost, prokleta istina koja nas okružuje. Sve što se dešava u našim skečevima, zapravo se dešava u svakom javnom preduzeću, pa se ljudi prepoznaju.

Stojče: Ljudi prepoznaju svoje okruženje - neće da priznaju da su i sami takvi, ali jesu. Koliko nas je samo ljudi zvalo iz novosadskih javnih preduzeća da pita ko druka šta se dešava u firmi. Ej! Mi se zezamo, preterujemo, a ono - zapravo se dešava. Najbolje je bilo kad je Mlađa napisao skeč u kom su komarci oborili helikopter za prskanje, a posle nas zovu iz "Ciklonizacije" da nas pitaju kako znamo da su njima pale letelice (smeh). Bilo je toga još, zvali su nas iz "Stana", "Čistoće"... i tad smo skapirali da je to razlog naše popularnosti. Sve je istina.

R021: Kako je Državni posao nastao? Čija je bila zamisao da stavi tri čoveka u kancelariju izmišljenog javnog preduzeća?

Stojče: Ideja je bila moja. Urednici RTV-a su želeli da rade neki humoristički program, pa je tu bilo raznih glupavih ideja - poput one da to bude o portiru koji noću priča sa zlatnom ribicom. Ćira, Škorić i Banjac bi, kao, pisali tekstove za tog portira. Ja sam došao na jedan sastanak, gde mi je bukvalno na licu mesta pala ideja na pamet. Setio sam se jedne kancelarije na RTV-u, koja postoji i dan danas, gde su godinama sedela tri tipa, za koje sam se ja uvek pitao - jebote, ko su ovi i šta oni tu rade osam sati?! Tri lika koji nemaju nikakvu funkciju, osim da se jave direktoru i zabodu u kancelariju. Odmah sam se setio da njih trojicu stavim u takvu kancelariju, gde će glumiti tri lika koji su debili, kojima niko ništa ne da da rade, a oni nemaju problem da dokoni sede osam sati u firmi. Naziv Državni posao je zapravo bio radni naziv sa tog sastanka, koji nismo promenili.

R021: Rad u javnom sektoru i rad kod privatnika su nebo i zemlja. Da li su zapravo zaposleni u državnim firmama neka vrsta radničke buržoazije?

Stojče: Jesu, ali što je najgore, nisu svesni toga. Oni žive u paralelnom svetu, misle da tu rade jer su bogom dani, da se za sve pitaju, a ne kapiraju da su golje u sistemu. Svi znamo da su javna preduzeća sabirni centri za udomljavanje raznih "zaslužnih" partijskih duduka.

Mlađa: Oni žive u lažnoj realnosti - kada bi radnici javnih preduzeća izašli na tržište, pojelo bi ih, nestali bi. Čekajući neminovnu privatizaciju, sede u kancelariji dok ne dođu do penzije, kako nikad ne bi morali da saznaju kako je običnom narodu. Ima tu i dobrih ljudi, ali ih vrlo brzo pokvari sistem. Tako će i Boškića pokvariti državna firma, i on će postati kao ova dvojica.

R021: Kako su uopšte nastali likovi Čvarkova, Torbice i Boškića? Ko im je davao karakterne osobine po kojima su postali prepoznatljivi?

Mlađa: Oni su se formirali u toku snimanja. Ako pogledate prve epizode, Čvarkov je tada bio stidljiv i nije se dernjao, sve osobine su se nakarikale same od sebe. Generalno, mene atmosfera Državnog posla neodoljivo podseća na cvećarnicu iz Alan Forda, u kojoj je Čvarkov definitivno Broj jedan, Torbica uvek nezadovoljni Bob Rok, a Boškić mladi i naivni Alan Ford. Puno ima sličnosti, od preterane teatralnosti, pozorišne atmosfere, isfrustriranosti bez akcije koja će to promeniti. Oni su pokvareni, ali nisu neljudi, zato su i simpatični.

R021: Za razliku od ostalih humorističkih serijala u Srbiji, vi se niste zadržali samo na humoru karaktera, već izgradili likove na dubljem nivou. Kako ste to učinili?

Stojče: Ja razumem autore drugih serijala, koji priču baziraju na tome da su Slovenci pederi, Albanci lopovi, Hrvati najgori ljudi, a Srbi malo lenji, ali veliki zajebanti. Oni to rade da bi uzeli pare, jer je dodvoravanje mediokritetima isplativo. Međutim, na duge staze, to može da donese samo produbljivanje razlika među narodima i ja to nikad ne bih radio. Mi nismo pokušavali da budemo smešni širokim narodnim masama, već smo radili ono što je nama bilo smešno.

R021: Jedan od najinteresantnijih dramskih sukoba je priča o "dođošima" i "starosedeocima". Koliko ste vi bili svesni političke poruke koju šaljete ismevajući i jedne i druge podjednako?

Mlađa: Između Novosađana koji misle da žive u Balaševićevoj pesmi i "dođoša" koji ne žele da prihvate ništa od domaće kulture ne postoji razlika i mi vrlo svesno ismevamo i jednu i drugu krajnost. Sa jedne strane je slika sjajne, predivne prošlosti, koja je netačna i idealizovana. S druge, imamo ljude koji guslaju o tome da je "negde tamo" lepše i bolje, i ne ulažu nikakav napor kako da se promene zarad boljitka zajednice u kojoj žive. U principu, realnost je da svako mešanje kultura može samo da donese boljitak. Sve ostalo klizi u fašizam.

Stojče: Meni je u tom sukobu zapravo najzanimljiviji Boškić, koji je "pravi Novosađanin" iz mog vremena. Ceo dan otpada po kafićima i šmeka se sa devojkama kojima neće prići. To je zapravo bilo i devedesetih u Novom Sadu - lokalni šmekeri su dizali kragnice i gnušali se Bosanaca koje je očaj naterao da prodaju devize na ulici. E, onda kada su ti dileri došli do novaca, ti isti Novosađani su počeli da se deru kako je to sve ološ primitivni lopovski. Takvi smo. Uvek ćemo tražiti krivca za to što nam je loše, a mi niti muvamo ribe, niti dilujemo marke na ulici.

R021: Kako na vas utiče loša finansijska situacija u Radio-televiziji Vojvodine? Da li je moguće da se Državni posao preseli na neku drugu stanicu?

Stojče: Državni posao se neće seliti sa RTV-a, jer imamo takav ugovor, po kom je televizija apsolutni vlasnik brenda. Jednostavno, potpisali smo takav ugovor, možda i zato što ni u najluđim snovima nismo verovali da će serijal doživeti ovakvu gledanost. RTV je firma u kojoj godinama radim, ali ne sumnjam da postoje ljudi koji rade tamo, kojima uopšte nije drago što je Državni posao uspeo, jer ističe koliko nekvalitetno oni rade.

R021: U planu je i predstava u Pozorištu mladih, koja je najavljena za jesen. Kako će to izgledati i koliko će se razlikovati od televizijskog serijala?

Mlađa: Pišemo scenario za predstavu, a ona će starovati krajem jeseni, možda čak i na zimu. U principu, izgledaće kao standardan Državni posao i pozorište će dati priliku publici da vide ono što mi vidimo na snimanju, a što zbog desetominutne forme ne može da uđe u emisiju. Videće koliko je zapravo ta ekipa genijalna, šta znači kad Dimitrije Banjac "razludi", upadne u svoju psihodeliju i krene sa improvizacijama od kojih svi umiremo od smeha po petnaest minuta. Ne kažem da će to biti "Radovan III", ali u svakom slučaju ići će u tom pravcu.

Stojče: U ovoj priči je dobro što nijedna predstava neće biti ista, i ostaviće prostora lutanju, digresijama i nebulozama koje su najbolja stvar u ovoj postavi, a koja se međusobno jako dobro konta. Ja nisam režirao pozorišne predstave, ali imaću asistenta koji jeste, tako da tu neće biti nikakvih problema.

Intervjuisao i pripremio: Miodrag Sovilj (miodrag@021.rs)