U Vukovaru lupaju table, u Novom Sadu ih škrabaju

Pad na ispitu iz tolerancije u Vukovaru, srpski nacionalisti dočekali su kao potvrdu svojih navoda o "večitoj mržnji hrvatskog naroda", koju niko i ništa neće ugasiti. Međutim, nekako istovremeno, u Novom Sadu dočekale su nas preškrabane table na ulazima u Novi Sad iz pravca Temerina i Veternika.

Kolumnista Teofil Pančić za 021 kaže da su vukovarska dešavanja srpske nacionaliste zapravo obradovala, jer su donela ono najgore iz naroda čije osobine selektivno mrze.

"Nacionalisti uvek tako reaguju - oni sve što je hrvatsko gledaju kao nešto moralno inferiorno i fascinirani su onim najnegativnijim što se kod njih dešava. Oni prosto obožavaju da se njihov etnički konkurent predstavlja u svom najgorem svetlu, pritom prećutkujući ono što je dobro i pozitivno, jer ne odgovara njihovim stereotipima", navodi Pančić.

Veštački stvorena histerija

Prema njegovim rečima, vukovarski problem je veštačka tvorevina izvitoperenih demokratskih principa. "To su, tobože, dvojezične table. O koja dva jezika govorimo? Hrvatski ustav navodi prava nacionalnih manjina na upotrebu nekog od tih tobožnjeih jezika, iako to ne postoji, kao što Hrvati u Vojvodini ne govore nikakvim različitim jezikom od svojih srpskih komšija", kaže Pančić za Novosadski informativni portal.

Politički analitičar Aleksandar Popov smatra da su ove dve pojave zapravo manifestacija istovetnog nacionalizma, pod drugim zastavama. "Kada se prigovara o Vukovaru, kao da zaboravljamo šta se dešavalo kada su hrvatski navijači napadnuti za vreme Evropskog prvenstva u rukometu. U čemu je razlika?", pita se Popov.

Prema njegovim rečima, posleratni režimi u Srbiji, Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini nisu delovali u pravcu pomirenja putem suočavanja sa prošlošću. Popov dodaje da su deca devedesetih, koji su odrastajući imale priliku da čuju samo propagandnu priču državnih medija, izrasle u mlade ljude kojima je banalni nacionalizam nešto normalno i prijemčivo.

"Onda se veličaju pojave koje ne bi smele da se veličaju, kao na primer ubistvo. Onda se veličaju ljudi koji ne bi smeli da se veličaju, kao na primer ratni zločinci. Takva atmosfera, nažalost, utiče na mlade i stvara plodno tle za potencijalne incidente", kaže on.

Uloga medija u raspirivanju mržnje

Kako za 021 kaže zagrebačka novinarka Ana Benačić, osim nekolicine izrazito desničarskih portala i pojedinih dnevnih listova klero-nacionalističke orijentacije, mediji u Hrvatskoj uglavnom zagovaraju poštovanje zakona i smirivanje strasti, pa u prvi plan guraju druge probleme koji zaista more Vukovar.

"Te teme su, naravno, nemaština, strašno visoke cene i nezaposlenost u Vukovaru, ali i sudbina nestalih u ratu, koja već decenijama nehumano služi kao moneta za potkusurivanje između hrvatskih i srpskih vlasti. Tom je gradu, nadajmo se, dodijala titula Grada Heroja iza koje se skriva želja da se u svakom momentu, a pogotovo u vreme godišnjice pada Vukovara, aktivira 'džoker' raspirivanja nacionalisitičkih strasti u svrhu ostvarivanja političkih interesa HDZ-a i stranaka proizašlih iz njega", navodi ona.

Benačićeva dodaje da hrvatski mediji izveštavaju o potezima Stožera za obranu Vukovara i prenose izjave njihovih članova, koje nisu miroljubive i zagovaraju nastavak raskola Vukovara, čak i sada kad se situacija primiruje. "Primer za to je izjava Tomislava Josića, predsednika Stožera koji je kazao da je 'za premijera je rat možda gotov, ali za Vukovarce još uvek traje'. Takođe, anketiraju građane koji češće iznose ratne traume i natpise povezuju sa zločinima, nego što pozivaju da se Vukovar okrene budućnosti".

Režiser Filip Švarm, koji je i sam imao tu nesreću da bude zahvaćen ratom u Hrvatskoj, kaže za 021 da je očigledna veza između škrabanja jednih i lupanja drugih tabli, ali navodi da postoji razlika u nivou organizovanosti srpskih i hrvatskih ekstremista.

"I jedno i drugo je manifestacija prizemnih nacionalističkih strasti. Jedina razlika koju sam uočio je da su Hrvatskoj udruženja branitelja prilično etablirana i dobro organizovana, dok se u Srbiji najčešće radi o vandalističkim ispadima iza kojih njihovi inspiratori i organizatori neće da stanu", kaže Švarm.

Lupanje tabli u Vukovaru treba osuditi kao anticivilizacijijski čin, to je jasno. Međutim, ono što je mnogo bitnije za Novosađane koji požure da osude sve Hrvate je primećivanje debla u sopstvenom oku.

Novi Sad je, takođe, doživeo blam koji je odjeknuo po hrvatskim portalima, kada je Treća Srbija smenila direktora Kulturnog centra Novog Sada (i na njegovo mesto, naravno, postavila svog čoveka) jer je tabla na zgradi u Katoličkoj porti bila ispisana "neprijateljskim" latiničnim pismom. (Miodrag Sovilj - miodrag@021.rs)