Kako je opljačkana novosadska azotara

Bivši makedonski ministar ekonomije i kontroverzni biznismen Žanko Čado imao je ključnu ulogu u bankrotu novosadskog "Agrohema" prebacivanjem sredstava na račune svojih ofšor kompanija.

Čado je kontrolisao firmu na Britanskim Devičanskim ostrvima koja je dobila 6,9 miliona dolara na ime transfera iz Agrohema, pre njegovog bankrota.

Istovremeno, "Navip", čiji su samo vinogradi vredeli oko 30 miliona evra, prodat je za ispod 6 miliona evra.

"Fidelinka" je od uspešne firme ubrzo postala gubitaš. Zbog toga je 1.300 radnika u ova tri preduzeća ostalo bez posla. Oni su deo armije od 250 hiljada zaposlenih u državnim preduzećima u Srbiji koji su se našli na ulici kao rezultat privatizacije od 2001. do 2010. godine.

"Global Financial Integrity" procenjuje da je 51 milijardi dolara prebačeno iz Srbije "nezakonitim finansijskim transakcijama" mahom na ofšor račune između 2001. i 2010. Time je Srbija zauzela visoko 16 mesto na listi od 150 zemalja sa najvećim nelegalnim novčanim tokovima.

Rasplet misteriozne privatizacije

Godinama su kružile informacije da je ličnost iz senke preuzela pre jednu deceniju "Agrohem" iz Novog Sada, jednog od najvećih proizvođača veštačkog đubriva u Srbiji. Ta osoba poseduje čitavu mrežu ofšor kompanija preko kojih je kupila  "Agrohem", čija je imovina fiktivnim ugovorima prebačena na strane račune. To je vodilo bankrotu "Agrohema" i otpuštanju nekoliko stotina radnika.

"Zaista nismo imali predstavu ko je kupio naše preduzeće", kaže Milojica Hrvaćanin, nekadašnji radnik "Agrohema".

U međuvremenu je "Međunarodni konzorcijum istraživačkih novinara" utvrdio da je bankar, biznismen i bivši makedonski ministar za ekonomiju Žanko Čado stajao iza mreže ofšor kompanija koje su bile involvirane u preuzimanje i bankrot "Agrohema".

Prema dokumentima do kojih je došla ova novinarska asocijacija, Čado je bio direktor ofšor kompanije na Antigvi, preko koje je osigurao indirektno vlasništvo u "Agrohemu".

To nije bio prvi put da njegovi poslovni poduhvati izazivaju podozrenje. Čado je tokom 1990-ih bio direktor i akcionar u "Almaku" i "Anglo-jugoslovenskoj banci" (Anglo-Yugoslav Bank) – sa sedištem u Londonu - koje su u međuvremenu bankrotirale.

U trenutku kada su problemi "Almaka" postali očigledni početkom 1999, Čado je bio ministar ekonomije u Makedoniji. Podneo je ostavku u aprilu, nakon samo pet meseci ministrovanja, obrazlažući to "ličnim razlozima" kao i nezadovoljstvom što nije dobio neophodnu međunarodnu podršku u naporima da popravi stanje u makedonskoj ekonomiji.

Imidž "dobrog investitora"

Međutim, pojedini balkanski mediji su u to vreme objavili da je skandal oko "Almaka" zapravo pravi razlog Čadovog povlačenja. Naime, banka je izgubila milione dolara vladinih depozita zbog davanja povoljnih kredita uticajnim makedonskim političarima i biznismenima.

Čado nikada nije javno odgovorio na ove tvrdnje. Nakon povratka u privatni biznis, stvorio je reputaciju ličnosti koja otvara vrata investitorima koji žele da ulažu u bivše jugoslovenske republike.

Agencija za privatizaciju je organizovala 2002. i 2003. godine prodaju vladinih akcija u "Agrohemu". Investitori koji su ih kupili, istovremeno, nastojali su da odmah preuzmu i deonice koje su prethodno podeljene zaposlenima.

Milojica Hrvaćanin se priseća da je rukovodstvo firme vršilo pritisak na radnike da prodaju svoje akcije novim investitorima. On tvrdi da je jedan od direktora pozvao zaposlene u obližnju kafanu i uz pivo i rakiju ih upozorio: "da će izgubiti posao ako ne prodaju svoje deonice, što su moje kolege uglavnom i uradile, jer su bili uplašene".

Tokom 2003. godine dve srpske firme – "Pharmachem" i "SMM Metali i Minerali" – postali su većinski vlasnici "Agrohema", kontrolišući više od 80 odsto njegovih akcija. Istovremeno, prema registru preduzeća u Srbiji, Čado je bio direktor kompanije "Fer Trade" sa sedištem na Antigvi, a koja je kontrolisala "SMM" i "Pharmachem".

Najčudnije u svemu  je što je "Agrohem" obezbedio kapital kompaniji "SMM" za kupovinu akcija "Agrohema". Naime, Hrvaćanin i ostali bivši radnici tvrde da je "Agrohem" uzeo kredit kod banke u iznosu od 600 hiljada dolara da bi platio "SMM" za nekoliko hiljada tona hemikalija. Međutim, "SMM" je iskoristio taj novac za kupovinu akcija "Agrohema".

Čado se u to vreme pojavio u firmi. "Rukovodioci azotare su ga zvali ‘šefe’", priseća se Hrvaćanin, mada nije imao zvaničnu funkciju u firmi.

On ističe da je ubrzo počela serija neobičnih transakcija. "Agrohem" je rasprodavao opremu i uzimao kredite koje je prosleđivao na račune stranih kompanija, uglavnom lociranim na Britanskim devičanskim ostrvima, zatim Maršalskim ostrvima i Panami.

Uplate na of-šor račune na "nepoznatu adresu"

Ubrzo je ustaljena praksa da "Agrohem" naručuje sirovine sklapajući ugovore prema kojima je plaćao unapred, dok je isporuka bila odložena na nekoliko meseci ili čak godina. To se navodi u dokumetnima koje je predočio sudu Ninoslav Šimić, stečajni upravnik "Agrohema". Tako je 2006, prema izveštaju Narodne banke Srbije, "Agrohem" uplatio 887 hiljada dolara na račun "Highland International Investment Holding" na Britanskim devičanskim ostrvima, dok je isporuka robe predviđena za 730 dana.

Šimić navodi da u mnogim slučajevima roba nije ni isporučena, a uplate za njihovu nabavku su pretvorene u "pozajmice", koje ofšor kompanije nisu nikada vratile. Šimić ističe da je na taj način iz "Agrohema" izvučeno 4,6 miliona dolara.

On je kazao autorima teksta iz "Međunarodnog konzorcijuma istraživačkih novinara" da je dve godine gotovo bezuspešno nastojao da povrati novac koji je "Agrohem" uplatio na račune ofšor firmi. Njegova pisma su se vraćala sa oznakom: "nepoznata adresa".

Prema dokumentima o stečajnom postupku koja se nalaze u sudu, "Agrohem" je u decembru 2007. uplatio 6,9 miliona dolara na račun kompanije "Alysun Marketing" na Britanskim devičanskim ostrvima iza koje stoji Čado.

Novac je, navodno, bio namenjen za kupovinu 37 odsto akcija subotičke "Fidelinke", jednog od najuspešnijih preduzeća u mlinsko-pekarskoj industriji u zemlji.

Šimić ističe da je to tipičan primer "poslovne zloupotrebe", zato što su akcije "Fidelinke" u tom trenutku bile bezvredne na tržištu. To, po njemu, pokazuje da Čado, kada je preuzeo "Agrohem", nije ni bio zainteresovan za proizvodnju veštačkog đubriva, već za "isisavanje" njegove imovine.

Hrvaćanin je obavestio lokalnu policiju o ovim sumnjivim poslovima, ali nije bilo reakcije. U međuvremenu je, 2005. godine, izbačen sa posla.

Zvanično je obrazloženo da je u većoj grupi radnika koja je otpuštena zbog restruktuiranja firme. Međutim, on smatra da je dobio otkaz zato što je podneo prijavu policiji.

Dvadeset jedan bivši radnik i stečajni upravnik "Agrohema" uputili su tužbu nadležnim institucijama u Srbiji, tvrdeći da je Čado na nezakonit način došao u posed njihove firme, zatim da je profitirao krađom njene imovine i doveo je do bankrota.

Ostalo je nejasno da li su policija i tužilaštvo pokrenuli istragu povodom pomenute tužbe. Tužilaštvo u Novom Sadu nije odgovorilo na zahtev dvojice autora ovog teksta da prokomentarišu čitav slučaj. Ni Čado nije reagovao na poziv za komentar.

Stečanji postupak je pokrenut 2011. godine, mnogo kasnije nakon što je Agrohem obustavio rad. Oko 450 zaposlenih se našlo na ulici.

Kompletan izveštaj o pljački "Agrohema", "Fidelinke" i "Navipa" pročitajte OVDE.