Protest povodom godišnjice "jogurt revolucije"

Ne budite naivni.. Jedno je boriti se za bolji zivot bilo gde pa i u Vojvodini, a nesto sasvim drugo pominjati status Vojvodine. Nije samo "gramzivi" Beograd kriv za losu situaciju u Vojvodini. Vojvodjani kao prvo jedini u Srbiji izdrzavaju dve vlasti - i drzavnu i pokrajinsku. Svi pokreti koji vuku kao samostalnosti Vojvodine zapravo zele samo vise novca ovoj drugoj, obican covek nebi nista osetio od toga. A lose se zivi u celoj Srbiji pa umesto da se pojedinci prepiru oko statusa Vojvodine, sto samo unosi razdor, bolje je da svi gradjani Srbije nastupe zajedno u borbi za bolji zivot, jer kao sto je zakljuceno i u Vojvodini kao i u ostatku Srbije vecina su Srbi tako da je o bilo kakvim podelama glupo pricati, vec samo jedinstvo moze doneti dobro.

U Beogradu, Ruski dom obelezava 400 godina Romanovih.
………………………………………………………………………….
Komandant čitavog sastava je bio general-potpukovnik Štajfon, bivši carski i Vrangelov oficir. U borbenim dejstvima Ruski zaštitni korpus je bio potčinjen nemačkim odnosno bugarskim divizijama.[2]
Nadzor se sprovodio preko nemačkog oficira za vezu. Pripadnici Ruskog zaštitnog korpusa su verovali da će u novoj Rusiji, pod nemačkom okupacijom, nastupiti za njih povoljne okolnosti. Prema oceni Nemaca, Zaštitni korpus se u stražarskoj službi, a delimično i u ratu protiv partizana, „pokazao i dokazao kao pouzdan“
……………………………………………………………………………………………………………………………………………………….
Руски корпус, углавном формиран од бивших војника Царске руске војске, разликовао се од Прве козачке дивизије која је била формирана већином од бивших војника и официра Црвене армије и била 24. септембра 1943. пребачена у Југославију. Прва козачка дивизија је била јединица под патронажом Химлера и обичној е учествовала у операцијама чишћења терена од партизана, а ималаје 18.550 војника и официра.

Почетком 1944. године, Руски корпус се сударио са совјетским дивизијама и јединицама Ј. Б. Тита. Из Србије је Корпус отишао заједно са јединицима Српског Добровољачког Корпуса и прошао ратни пут до Словеније. Брза капитулациja Румуниjе и Бугарске у августу и септембару 1944. године и уништење немачке групе „Jужна Украjина“ су нално изменили положаj на Балкану. Фронт се изненадано приближио граници Краљевине Jугославиjе. Остаци Корпуса заjeдно са преосталим немачкими jeдницама су одбиjали изненадне jурише советске армиjе, титових партизана и њихових нових савезника, Бугара. У исто време (септембар/октобар) из Београда су биле евакуиране све породице припадника Корпуса, као и сви руски емигранти који су хтели да оду.

У октобру Четврти пук и део Трећег су били опкољени у Чачаку и током седам недеља су задржавали офанзиву црвених. Тек 21. новембра пукови су успели да се извувку из окружња и да се повуку ка Сараjеву. У исто време jeдинице Првог и Другог пука су покривале одступање прве брдске дивизиje. Често би руске jeднице прелазиле и у контраофанзиву. Близу села Jaкубовац (Североисточна Босна), средином новембра први и трећи батаљони 3. пука су уништили 169. гардијски пук Црвене армије. Током октобра 1944. и почетком априла 1945. године, Корпус је прво чувао а затим и одбранио прелаз преко реке Саве код Брчког. Кроз Брчко су главне немачке jeднице ГА „Е“ (почетком 1945. године преименоване у „Србиjа“) пролазиле при одступању из Србиjе, Македониjе и Грчке. Децемба 1944. године Корпус је предузео офанзиву против партизана и освојио град Травник које је био задржаван током jедне недеље.

Крајем 1944. године командант корпуса генерал Штејфон је имао састанак са гененералом А. А. Власовом (председник Одбора Ослобођења Народа Русије и Главним Командантом Наоружених Снага О.О.Н.Р.). Штејфон је рекао да је он спреман за припајање Корпуса саставу Н.С. О.О.Н.Р. Током пролећа 1945. године Корпус je ратовао у Босни. Он je поднео тешке губитке (у аугусту 1944. године у трећем батаљону трећег пука је било само 882 војника, а већ почетком децембара 21 човек) 30. априла 1945. године у Загребу je умро генерал Штејфон. Командант петог пука пуковник Рогожин je постао командант Корпуса. Краjeм априла остатаци Корпуса су били сведени на три пука, али без довољног броja људи у четама. При Капитулациjи Немачке Корпус се налазио Словениjи. Црвени су предложили Рогожину да капитулира, али је он одговорио да никад неће капитулирати пред Совејтима и партизанима. Корпус je капитулирао и предао се Енглизима. У то време Корпус je имао само око 3.500 људи. Разоружавани бели Руси су били смештани у логор Келенберг (Аустриja). Тамо су остали до 1951. године, када су се преселели у САД и Аргентину. Шездесетих година у САД, а деведесетих и у Русији, био је објављен зборник мемоара РК. Занимљиво је да се најтоплије успомене бивших војника и официра Руског корпуса односе на Српски Добровољачки Корпус „због његове сигурности, дисциплине и поуздане одлучности“. Припадници Корпуса нису били предати СССР-у иако су Совјети покушавали да их добиjаjу.
У Келенбергу je био створен „Савез Припадника Руског Корпуса“ који постоји и дан данас. „С.П. Р.К.“ штампа часопис „Наши Вести“.

Jogurt revolucija nije bila pogubna samo po Vojvodinu već po celu Srbiju!

Vođena pod sloganom odbrane SFRJ,zapravo je bila patriotsko mazanje očiju javnosti a pravi cilj je bio rasturiti stari postojeći samoupravni sistem,kako bi se društvena imovina slila u ruke pojedinaca.

Posledice odlično smišljenog i sprovedenog plana vidimo danas:ruinirana,osiromašena Srbija sa jedne strane i maloborojna kriminalna novopečena klijentela uortačena sa korumpiranim personama iz vlasti.

Citirala bih jednog anonimnog pisca sa net-a:
Svaki put kada pomislim da smo dotakli dno,otvori se nova rupa i mi propadnemo još dublje.