NBS odobravala pljačku "Agrohema"

Naime, "Agrohem" je kupovao sirovine avansno od kompanija na Britanskim devičanskim ostrvima, to jest, plaćao je unapred sirovine koje nikada nisu stigle u Agrohem. Đorđe Padejski, koautor istraživanja koje je raskrinkalo pljačku novosadske azotare kaže da su te uplate zatim pretvarane u pozajmice, tako što je Agrohem, navodno, kreditirao firme u inostranstvu.

"Za sve to vreme Narodna banka odobrava te poslove i onda imamo situaciju da u trenutku propasti Agrohema, praktično, mnogo veći broj kompanija u inostranstvu mu duguje nego što su njegova dugovanja u Srbiji, ali on to ne može nikada da naplati što je, zapravo, i bio cilj. Na primer, Agrohem je uoči bankrota uplatio na ofšor račun svog vlasnika 6,9 miliona dolara. Dakle, srpske vlasti su u ovom i drugim slučajevima propustile da reaguju", objašnjava on.

Godinama se priča o parama na Kipru koje su prebačene u Miloševićevo vreme, međutim, ništa nije promenjeno u zakonima a što bi omogućilo kontrolu ovakvih transakcija.

"Ako novinari znaju, ja ne vidim nikakvu prepreku da i državni organi saznaju kako funkcioniše čitav taj sistem. Jer kada se kontrolišu takve transakcije, vidi se da nije isto kada domaća firma posluje sa kompanijama iz Austrije i sa Britanskih devičanskih ostrva", kaže Padejski i dodaje da vlasti u Srbiji i drugim balkanskim zemljama za sada nisu kontaktirale "Međunarodni konzorcijum istraživačkih novinara" za detaljnije informacije.

Ovaj novinar dodaje da su on i njegove kolege nastojali da razgovaraju sa vlasnicima prozvanih ofšor firmi, nudeći im mogućnost da reaguju. "Međutim, oni su to odbijali. Bilo je odgovora tipa 'ne žele da komentarišu'. Doduše, sve dok se ta komunikacija odvijala na nivou pitanja i odgovora, bili su zainteresovani. No, kada smo ih suočavali sa dokumentima koji nedvosmisleno dokazuju njihovu povezanost u ovim transakcijama, oni su prekidali svaki oblik komunikacije", kaže Padejski.

Kompletan intervju sa Đorđem Padejskim možete pročitati OVDE.