Veronauka - bespoštedna borba za dečje duše

Naime, veronauka funkcioniše u "sivoj zoni", budući da je nadležnost za njeno sprovođenje podeljena između Ministarstva obrazovanja i Ministarstva vera, a ne postoje jasno određeni kriterijumi za određivanje sadržaja udžbenika i izbor nastavnog kadra.

"Uveli smo veronauku 29. juna u 7 ili 8 ujutru. Ja sam bio u Patrijaršiji, razgovarao sa patrijarhom, postojala je ideja da se kod patrijarha pojave i Zoran (Đinđić) i (Vojislav) Koštunica i na taj način da se spusti lopta nakon jedne burne noći koja je usledila posle naše odluke da pošaljemo Miloševića u Hag. Koštunici nije palo ni na pamet da dođe, ali smo u tom razgovoru otprilike napravili dogovor koji je nas obavezivao da uvedemo veronauku, a njih da kao crkva prećute to što se desilo", rekao je 2005. godine Čedomir Jovanović za emisiju "Insajder", obrazlažući odluku Đinđićeve vlade da uvede veronauku u škole.

Iako mnogi smatraju da je ova populistička odluka prekršila sam Ustav Srbije, koji garantuje razdvojenost Crkve i državnih istitucija, veronauka se i dalje izučava u školama, i to isto tako stihijski kako je i uvedena.

"Veronauci je mesto u crkvama, ne u školama"

Predsednik udruženja "Ateisti Srbije" Marko Ekmedžić navodi za 021 da se ateisti ne protive postojanju veronauke, međutim smatra da njeno mesto nije u školama, već u crkvama. Prema njegovim rečima, haos u organizaciji verske nastave omogućava Crkvi da deci servira svoja načela, koja često mogu biti štetna.

"Osim uobičajenih dogmi i izmišljotina o ateistima, vernicima drugih religija i pripadnicima raznih manjinskih, verskih, nacionalnih ili seksualnih grupa, tu su i potpuno promašene i nadasve štetne 'poduke' o onome šta crkve vide kao moral, ljudsku seksualnost, greh, svrhu života, nastanak univerzuma i još mnogo štošta. Zbog svega toge ne čude rezultati analize mišljenja i stavova mladih ljudi gde su kao najomraženije grupe navedeni odlikaši, pa zatim ateisti, homoseksualci i drugi", kaže Ekmedžić za Novosadski informativni portal.

Đaci, međutim, dodira sa religijom nemaju samo preko veronauke, već "borba za dečje duše" prevazilazi granice časova verske nastave. Nedavno je aktiv učitelja prvih razreda u novosadskoj Osnovnoj školi "Žarko Zrenjanin" prihvatio časopis "Mali vitez" za pomoćno sredstvo u nastavi srpskog jezika, iako su pojedini roditelji protestovali smatrajući da se deci preko njega natura religija.

"U prvom broju deca su dobila uputstvo kako treba pravilno da se krste i kako da bojadišu Isusa. Većina roditelja ne želi da se buni zbog toga, jer ne žele da im dete bude obeleženo", kaže za 021 jedna mama, koja je želela da ostane anonimna.

Neprecizna politička podela na veronauku i građansko

Podela dece na one koji se opredeljuju za veronauku ili građansko vaspitanje, ili to čine njihovi roditelji u njihovo ime, zapravo nije organizovana prema sferama interesovanja jednog deteta, već je po sredi isključivo politička podela na konzervativce i liberale, bez ostavljanja treće mogućnosti.

Novosađanka Marija O, čije dve kćerke pohađaju osnovnu školu, kaže da su ona i njen suprug svoju decu upisali na građansko vaspitanje, jer smatra da devojčice na ovom predmetu mogu da uče o emocijama i načinu prevazilaženja konfliktnih situacija na miran način.

"Što se veronauke tiče, mislim da ideja i koncept nisu dobri, jer se tu deca dele na 'one koji veruju' i 'one koji ne'. Po mom mišljenju, ako treba da postoji verski predmet u školi, on treba da izučava istoriju svih religija koje postoje, počev od najstarijih civilizacija, do modernih pokreta, što bi deci pružilo široko znanje o raznim religijama i mogućnost izbora, po želji", kaže ona.

Marija Kordić, zamenica pokrajinskog ombudsmana za prava deteta, kaže da je za đake od izuzetne važnosti da se upoznaju sa pojmovima vezanim za ljudska prava, bilo preko građanskog vaspitanja, bilo preko veronauke.

"Građansko vaspitanje decu uči toleranciji i poštovanju ljudskih prava, ali to ne znači da đaci koji pohađaju versku nastavu to ne mogu naučiti. Potrebno je da u nastavu bude uključeno miroljubivo upoznavanje sa drugim religijama, pogotovo u multikonfesionalnoj sredini kakva je Vojvodina", kaže Kordićeva za 021.

Oni koji se opredeljuju za veronauku, to uglavnom čine iz nacionalističkih ili tradicionalističkih pobuda, želeći da se pred društvom nametnu kao identitetski osvešćeni pojedinci. Novosađanin Branislav M. kaže da je sina poslao na veronauku kako bi naučio više o veri kojoj pripada njegova porodica.

"Moje sin je Srbin, i želim da ga vaspitavam u pravoslavnom duhu. Istovremeno, želim da nauči više o drugim religijama, ali pre svega da nauči da poštuje sebe", navodi on.

Roditelji - apsolutni vlasnici dečjih mozgova

Porodični zakon omogućava roditeljima i starateljima diskreciono pravo da samostalno i prema vlastitom nahođenju odlučuju šta je najbolje za razvoj deteta, međutim, Marko Ekmedžić iz "Ateista Srbije" smatra da je takva postavka stvari pogrešna.

"Vaspitanje i obrazovanje dece su odgovorna zaduženja, koja zahtevaju od roditelja da ne samo vole svoje dete, već i da budu svesni istinskih, dalekosežnih potreba svog deteta, potreba koje će to dete formirati u ličnost sposobnu da se suoči sa životnim izazovima i kritički pristupa problemima, zadržavajući širok, otvoren pogled na svet i ljude oko sebe", kaže Ekmedžić.

Zamenica pokrajinskog ombudsmana Marija Kordić navodi da zakon garantuje i reakciju nadležnih službi ukoliko se deca ugrožavaju, navodeći da to ne važi samo za veronauku, već i za građansko vaspitanje.

Zvanični podaci o tome koliko dece pohađa veronauku, a koliko građansko vaspitanje, ne postoje. Prema pojedinim istraživanjima, veronauka je pre desetak godina bila nešto dominantnija, dok je sada odnos "fifti-fifti". (Miodrag Sovilj - miodrag@021.rs)