Uskoro javne video konferencije sa naučnicima CERN-a

Srbija je pre godinu dana podnela zahtev za članstvo u ovoj organizaciji, a kako za Radio 021 kaže rektor Novosadskog univerziteta, Miroslav Vesković, dosadašnji susreti sa naučnicima iz CERN-a rezultovali su dobrom saradnjom.

"Nakon toga smo napisali jednu ekpertizu o ekonomskom stanju u našoj zemlji i stanju nauke, kako bi kolege u CERN-u bile svesne kakvo je kod nas stanje i koliko smo mi zapravo spremni da ispunimo odgovarajuće obaveze, ali i koliko smo spremni da iskoristimo benefite jednog ovakvog članstva", rekao je on.

Jugoslavija je 1954. godine bila jedan od osnivača CERN-a, ali se iz ove organizacije povukla 1961. Pod njihovim okriljem, trenutno se odvija najveći i najskuplji eksperiment svih vremena, Veliki hadronski sudarač. Njegov cilj je izučavanje osnovnih zakona fizike, porekla svemira, materije, antimaterije, mase, kao i postojanja drugih dimenzija. Međutim, sva saznanja i tehnologije korišćene u ovom istraživanju, mogu se primeniti i u industriji, medicini i drugim oblastima.

Fizičari iz CERN-a na FTN

Veliki hadronski sudarač bio je i jedna od glavnih tema video konferencije sa naučnicima CERN-a, koja je organizovana na Fakultetu tehničkih nauka u okviru Festivala nauke. Među posetiocima su bili uglavnom studenti prirodnih nauka, ali pitanja su postavljali i studenti filozofije i srednjoškolci. Kako su fizičari rekli posetiocima, proteklo je premalo vremena za neka veća otkrića, ali projekat se za sada odvija po planu. Oni su i ovom prilikom demantovali urbanu legendu o potencijalnoj opasnosti Velikog hadronskog sudarača.

"Često su se čule priče da je u ovom akceleratoru moguće stvoriti crnu rupu koja bi mogla da "proguta" celu planetu. Ne isključujemo mogućnost stvaranja crnih rupa u postojećim eksperimentalnim uslovima, ali one bi bile isuviše male i trajale bi mnogo manje od dela sekunde. Međutim, one nam otvaraju sjajne mogućnosti za izučavanje postojanja drugih dimenzija", rekao je Predrag Milenović.

Naučnici su govorili i o uspešnom stvaranju antivodonika i antihelijuma, a ovakvi eksperimenti bi trebalo da otkriju nešto više o antimateriji. "Možda će sve naše teorije biti potvrđene, a možda će i sve pasti u vodu. Ali, i u najboljem slučaju, ne možemo reći da ćemo naći odgovore na sva pitanja koja postavljamo", ocenio je Mik Stor.

Postoji šansa za mlade ljude

Jedna od organizatorki, apsolventkinja fizike Elvira Đurđić, kaže za Radio 021 da će se ove konferencije organizovati i ubuduće, kako bi se što više ljudi zainteresovalo za nauku. "Ovakvim video konferencijama mi apelujemo na mlade ljude da se bave naukom. Pokazujemo im da zaista postoji neka budućnost i šansa za njih kada Srbija postane članica CERN-a, pa čak i pre toga. Dobar primer su ljudi iz naše zemlje koji već rade tamo", ističe ona.

Organizatorka sa katedre za nuklearnu fiziku, Jovana Nikolov, najavila je video konferencije i za učenike drugih srednjih škola i fakulteta, kao i za širu javnost. Prema njenim rečima, dosadašnji odziv je bio izuzetno dobar i šalje pozitivnu poruku, kako organizacijama poput CERN-a, tako i mladim ljudima. "Brojni mladi ljudi su zainteresovani za fiziku i prirodne nauke. Situacija po tom pitanju je mnogo bolja pre nekoliko godina i sve više se približavamo svetu, ali i svet nama", smatra ona.

Veliki hadronski sudarač nalazi se u 27 kilometara dugačkom tunelu, od 50 do 175 metara ispod zemlje, na granici Francuske i Švajcarske. Prvi sudari čestica počeli su 30. marta ove godine. Izgradnja Velikog hadronskog sudarača koštala je oko 10 milijardi švajcarskih franaka. U njenom finansiranju učestvovalo je 20 evropskih članica CERN-a, ali i druge zemlje, uključujući SAD i Rusiju. (Asja Francisti)