Ko poslednji izađe, neka isključi aparat za veštačko disanje

Oni koji se odlučuju da se, umesto kvake Nacionalne službe za zapošljavanje, uhvate za pasoš, skoro jednoglasno kažu kako od Srbije više ništa ne očekuju.

"Obećanja o boljem sutra čekam već 13 godina. Prekipelo je. Pokrenula sam postupak dobijanja iseljeničke vize za Kanadu, jer tamo traže ljude mog obrazovnog profila", kaže za 021 jedna mlada inženjerka, koja je želela da ostane anonimna.

Jedan Novosađanin koji poseduje mađarski pasoš ispričao je za 021 kako je jedan njegov poznanik odlučio da se i sam domogne papira koji će mu omogućiti preseljenje u bolju budućnost. Naime, Milan L. kaže za 021 da ga je komšija, inače homofob, kada je čuo da je postao mađarski državljanin, zaprosio.

"Jedan dan mi je zazvonio telefon i komšija me je pitao kada možemo uživo da se vidimo, jer ima nešto jako važno da me pita. Misleći da je nešto neodložno, sastali smo se nedugo posle toga. Mrtav ozbiljan, bez i malo zadrške me je upitao 'Hoćeš li ti mene da oženiš, da se spasem iz ove bede?' Ništa ga nisam razumeo", počinje svoju priču Milan.

Budući da je u pitanju simpatizer desničarskih stranaka, Milana je poznanik iznenadio predloženim. "Kaže, odemo negde gde su dozvoljeni istopolni brakovi ili građanske zajednice, prijaviš se tamo, venčamo se i eto ti rešenja mog problema. Ti se posle vratiš u Novi Sad, a ja ostajem tamo da radim i tebe ću da izdržavam. Tvoje je samo da kažeš 'da' i koliko novca mesečno treba da ti šaljem", kaže on.

(Skoro) najgori na svetu

Po indikatoru "odliva mozgova" pozicija Srbije je na početku globalne finansijsko-ekonomske krize 2008-2009, kako pokazuju analize Svetskog ekonomskog foruma (SEF), bila na 131. mestu od 134 zemlje koliko je bilo uključeno u analizi. Godinu dana kasnije Srbija je pala na 132. mesto od ukupno 133 zemlje, da bi 2010-2011 zauzimala 136. mesto od ukupno 139 zemalja.

Godine 2011-2012. Srbija je na 139. mestu od ukupno 142 zemlje, a 2012-2013. na 141. mestu od ukupno 144 zemlje. Poslednji izveštaj za 2013-2014. pokazuje da je naša država pretposlednja od ukupno 148 zemalja. Dakle, po indikatoru "odliva mozgova" iza Srbije je samo Venecuela, koja, za razliku od nas, ima razvijenu industriju.

Evropska unija je 2000. godine zacrtala da je osnovica njenog napretka upravo istraživanje i razvoj, kao i da investiranjem u njih podigne nivo konkurentnosti. Do 2010. godine izdvajanje za ovu stavku trebalo je da poraste na 3 odsto domaćeg proizvoda Unije. Osnova dobitne strategije je "trougao znanja", koji čine - obrazovanje, istraživanja i inovacije.

Državne mere čist populizam

Kako za 021 kaže Vladimir Grečić, profesor na Institutu za međunarodnu politiku i privredu i autor knjige "Srpska naučna dijaspora", "odliv mozgova" smatra se gubitkom ljudskog kapitala. Prema njegovim rečima, preventivne mere koje donosi država nisu pokazale značajnije rezultate i postavlja se pitanje donose li se samo populistički i pro forme.

"Budžetsko izdvajanje za istraživanje i razvoj je nešto manje od 0,4% BDP (2012), a ulaganja privrede su zanemarljivo mala i iznose manje od 0,1% BDP. Ne postoje stimulansi, bilo fiskalnom ili nekom drugom politikom, putem kojih bi privreda izdvajala više za ovu važnu stavku", kaže Grečić i dodaje da su zemlje koje sada smatramo razvijenim u doba najvećih ekonomskih kriza najviše novca upravo ulagale u razvoj sopstvenih ljudskih resursa.

Današnja ekonomija zasnovana na idejama, ali - koga briga

Geri Beker, dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju 1992. godine, izložio je teoriju ulaganja u obrazovanje i obučavanje i vraćanja uloženog kapitala. Profesor Grečić njega citira navodeći da je u poslednjih dvadesesetak godina Srbija imala galopirajući gubitak ljudskog kapitala.

Prema njegovim rečima, moderne ekonomije zahtevaju da ljudi investiraju u sticanje znanja, veština i informacija tokom celog svog života.

"Danas se ekonomija, zasnovana na znanju, oslanja više na korišćenje ideja nego na fizičkim sposobnostima, kao i više na primeni tehnologije nego na korišćenju sirovina i na eksploataciji jeftine radne snage. Međutim, kod nas se kapaciteti za inovacije smanjuju, kvalitet naučno-istraživačkih institucija se pogoršava, rashodi preduzeća za istraživanje i razvoj se smanjuju, kao i istraživačka saradnja između nauke i privrede, javne nabavke haj-tek proizvoda, raspoloživost naučnika i inženjera opada, a primena patenata je sve slabija", kaže Grečić.

Od 1992. godine, kada je SFRJ dezintegrisana, do 2011, SAD su izdale 73.400 useljeničkih viza, Kanada 35.300, a Australija oko 40.000 građanima Srbije i Crne Gore. Među iseljenim bilo je preko 10% sa univerzitetskom diplomom.

Studentska migracija predstavlja prethodnik "odliva mozgova", a odlazak mladih ljudi iz Srbije sa izuzetnim sposobnostima i dostignućima iz godine u godinu raste. Procenjuje se da je u poslednje dve decenije samo u SAD doktorsku titulu steklo oko hiljadu mladih ljudi iz Srbije. (Miodrag Sovilj - miodrag@021.rs)