Stranački "botovi" obesmišljavaju informativne portale

U segmentu internet kampanje ubedljivo prednjači Srpska napredna stranka, međutim, i druge partije su uvidele da su aktivnosti na internetu jeftin i efikasan način vršenja uticaja na javno mnjenje i koriste "botove" kako bi promovisali svoje stranke.

Na izborima 2008. godine društvene mreže i informatička pismenost građana Srbije još uvek nisu bili na nivou koji bi bio relevantan za ozbiljniji angažman stranaka, ali je internet na izborima iz 2012. godine postao faktor od izuzetnog značaja. Kako za 021 kažu onlajn stratezi koji su aktivno učestvovali u internet kampanji stranaka za prošlogodišnje izbore, koji su većinom želeli da ostanu anonimni, SNS je prvi krenuo u organizovano "zauzimanje" njuz portala.

"U jednom trenutku u SNS je na tome bilo angažovano nekoliko stotina ljudi, koji su za to bili plaćeni. Takođe, angažovani su IT stručnjaci koji su izradili softvere koji menjaju IP adrese korisnika, zaobilaze anti-spam zaštitu i omogućavaju slanje više komentara odjednom, pod različitim imenima", kaže za 021 jedan od stručnjaka koji su konsultovali stranke povodom internet kampanje.

"Botovi" - stranački talog

Jedini od njih koji je rešio da za 021 priča otvoreno o aktivnostima političkih stranaka na internetu je Tomislav Damnjanović, glavni menadžer kampanje Ujedinjenih regiona Srbije.

"To ide ovako - ljudima koji su poziconirani širom Srbije daš USB stik, kojim on dobija 'leteću' IP adresu. Dalja komunikacija ide preko poruka ili zatvorenih mejling grupa, sa direktivama šta treba da se komentariše, i na kom portalu. To, međutim, nije specifično samo za Srbiju, već se radi širom sveta", kaže Damnjanović za Novosadski informativni portal, podvlačeći da je veliki protivnik takvog pristupa.

Posao ručnog kuckanja komentara uglavnom za relativno male pare rade "stranački vojnici", nisko pozicionirani ljudi u stranci, međutim, u organizovanijim strankama ih polako zamenjuju pomenuti softveri. Nezanemarljiv je broj i onih koji posao ručnog zatrpavanja komentarima rade volonterski, u nadi da će isticanjem u stranci kasnije profitirati na konto svog angažmana.

Primer korišćenja ovih softvera najbolje ilustruju ankete na Novosadskom informativnom portalu. Naime, prosečan broj ljudi koji na našem sajtu glasa na anketi koja traje od četiri do pet dana je od 4-5.000. Međutim, u vreme kampanje, kada su postavljana politička pitanja, taj broj je u jednom slučaju za izuzetno kratko vreme skočio na preko 87 hiljada, zbog čega su te ankete morale biti povučene zbog očigledne manipulacije. "Postoje načini kako se mogu iskoristiti rupe u skriptu svakog portala i fingirati sve", komentariše izvor Radija 021.

Takođe, brojni korisnici našeg portala navode da im je zbog "stranačkih botova" preselo informisanje preko interneta. "Zaista ne mogu da čitam prepucavanje stranačkih aktivista i botova, koje je aktuelno na svim većim portalima u Srbiji. Internet je jedno vreme bio jedino mesto na kom mogu da pročitam kvalitetnu priču, a zatim razmenim mišljenje sa drugima, ali sada se svaka diskusija okreće na sukob 'botova' DS i SNS", kaže Novosađanka Zorica P.

"Mi to ne radimo"

Naravno, predstavnici stranaka demantuju ovakve aktivnosti, barem u svojim taborima. Portparolka novosadskog odbora DS Jadranka Jovišić kaže da u njenoj stranci ne postoji organizovana strategija "spamovanja" informativnih sajtova.

"Naši ljudi ostavljaju komentare, ali da li mi to radimo organizovano - odgovor je ne. Mi imamo medija tim, koji promoviše istupe naših funkcionera na internetu, ali naprosto nemamo takav dogovor, niti mogućnost, da nekom naredimo ili ga zaposlimo kako bi pisao komentare", navodi ona.

Komentar od glavnog menadžera onlajn kampanje SNS, Marija Maletića, nismo uspeli da dobijemo.

Dragan Varagić, jedan od najpoznatijih stručnjaka za internet u Srbiji, navodi da su stranke zaključile da su društvene mreže previše razuđena kategorija za uspešnu kampanju, zbog čega su se okrenule informativnim sajtovima.

"U Srbiji na Tviteru imate oko 500.000 aktivnih korisnika, dok se procenjuje da Fejsbuk naloga ima čak 4.000.000. Međutim, vi kao stranka ne možete da doprete do njih na odgovarajući način, zbog same prirode društvenih mreža. S druge strane, posećeni informativni portali su fokusirani na određenu grupu ljudi i stranke veruju da na njima mogu da dođu do daleko većeg efekta u kampanji", kaže on.

S druge strane, Tomislav Damnjanović iz tima URS-a navodi da je lično protivnik "spamovanja" informativnih portala, jer tu praksu smatra besmislenom. "Od kako sam ja na čelu kampanje URS, broj ljudi koji nas prate na Fejsbuku podignut je sa 2.000 na 65.000 'lajkova', što smatram velikim uspehom. Kampanju koja se svodi na masovno zatrpavanje njuz portala komentarima smatram besmislenim bacanjem resursa, nešto kao i rat plakatima", kaže Damnjanović za Novosadski informativni portal, i dodaje da pojedine stranke internet vide kao "magični štapić" kom se može prilaziti bez jasne strategije.

Međutim, gde su u toj priči mediji, čija moderacija daje poslednju reč o tome šta će biti objavljeno, a šta ne? Pored očiglednih problema u prepoznavanju "botovskog stila" i krajnjim naporima u pravcu kvalitetne moderacije, problem je i u vidljivosti ovakvih sadržaja.

Dragan Varagić smatra odgovorni ljudi u internet medijima u Srbiji, nažalost, ovakvu navalu stranačkih "botova" još uvek ne vide kao sabotažu svog sadržaja, već kao alat za uvećavanje broja klikova koji imaju svoju marketinšku vrednost.

"To u osnovi jeste povećanje posećenosti, ali zaista obesmišljava poentu komentara kao diskusije među korisnicima, što je loše za medije na duge staze", kaže Varagić za Novosadski informativni portal.

U svetskim medijima već duže vreme se vodi diskusija šta činiti sa komentarima na internet portalima, čak i kada se zanemari stranačka manipulacija javnim mnjenjem. Prema zakonima većine zemalja, uključujući i Srbiju, medij koji objavi komentar snosi apsolutnu odgovornost za napisano, što je razlog brojnih tužbi, zbog čega su pojedini ugledni mediji isključili opciju komentarisanja.

S druge strane, internet, Prometej XXI veka,  po svojoj prirodi teži ka apsolutnoj slobodi izrečenog, zbog čega pojedini stručnjaci predviđaju da je komentarisanje na njuz portalima zapravo začetak jedne nove komunikacije, u kojoj će autori i konzumenti biti u praktično jednakom položaju, kao praktično ravnopravni nosioci informacije. Stranački "botovi" su u tom slučaju samo dečja bolest tog progresa. (Miodrag Sovilj - miodrag@021.rs)