Dekriminalizovati prostituciju i tačka

Naime, prema važećem zakonu u našoj zemlji, prostitucija se tretira kao prekršaj kojim se remeti javni red i mir, a za koji je zakonom propisana kazna novčana ili zatvorska u trajanju do 30 dana. Međutim, njom se kažnjavaju samo osobe koje prodaju seksualne usluge i one koje ustupaju prostorije u kojima se prostitucija odvija, ali ne i kupci, koji predstavljaju koren ovog problema.

Tradicija ćutanja

Jedan od osnovnih problema leži u činjenici da je prostitucija proizvod kapitalističkog odnosa u kom sve ima svoju cenu, pa i samo ljudsko telo. Gordana Stojaković, jedna od autorki istraživanja, kaže da u Srbiji postoji patrijarhalno indukovana tradicija ćutanja o prostituciji.

"U pitanju je širok spektar tema, koji polazi od društvene stigme, preko ekonomske nejednakosti žena i nasilja nad njima. Mi zbog tradicije prećutkivanja sada nemamo konkretne podatke koji govore o tome koliko je žena u prostituciji, ko su one, šta su razlozi za ulazak u prostituciju i šta mogu biti mehanizmi izlaska iz toga", kaže ona.

Prema njenim rečima, neophodno je pokrenuti diskusiju kako bi srpski zakoni bili izmenjeni prema iskustvima evropskih zemalja.

"Postoje tri osnovna modela. Abolicionistički, koji se primenjuje u Norveškoj, u kom se kažnjavaju kupci seksa, dok se osobe koje prodaju seksualne usluge smatraju žrtvama i kroz socijalne programe im se omogućava izlaz iz prostitucije. Drugi je nemački regulacionistički model, koji je prostituciju izjednačio sa svakim drugim zanimanjem, koji omogućava ženama pristup socijalnom i zdravstvenom osiguranju i penzijskom fondu. Treći je prohibicionistički, koji se primenjuje u Hrvatskoj, u kojoj je prostitucija zabranjena, ali koji zasad nije pokazao dobre rezultate", stoji u istraživanju udruženja S.T.R.I.K.E.

Seksistička semantika

Takođe, tendencije da se seksistički izrazi, poput "prijateljice noći", "animir dame" i slične etikete zamene terminom "seksualne radnice" su takođe kontraproduktivne. "Time fenomen prostitucije prebacujemo na polje radnog prava, što je apsolutno pogrešno, jer abolira kupce seksualnih usluga, a ceo odnos predstavlja kao posao kao i svaki drugi", kaže Gordana Stojaković.

Posebnu pažnju u vidu sankcija i društvene osude trebalo bi posvetiti muškarcima koji kupuju seksualne usluge, koji pokreću ceo lanac. Oni, naime, mogu biti očevi, prijatelji, kumovi, dobre komšije, ali istovremeno i potencijalni predatori tuđe dece i eksploatatori žena.

Na njih se društvena stigma ne odnosi, jer patrijarhalni sistem podstiče dominaciju muškaraca, pa se "normalnim" smatra korišćenje žena kao objekata za seks, a u određenim situacijama takva eksploatacija se smatra čak i statusnim simbolom. (Miodrag Sovilj - miodrag@021.rs)