"Bolje da sam ostao u zatvoru, nego što sad prodajem na Najlonu"

Pesma koju piše jedan promrzli prodavac

Malo dalje od improvizovane knjižare se nalaze tezge sa garderobom, kojom se ne bi postideli butici po gradu, iako je u pitanju polovna roba.

"Vidiš sine, ovo ti je Švaba obukao dva, tri puta, ne više. Malo uštirkaš i kao novo, evo pogledaj mene. Najke jakna, patike Adidas, i ova mačka na trenerci, kako se ono zove... Puma, da! Ovo je sve polovno iz Nemačke. I šta mi fali? Ja sam ti radeći ovde na Najlonu sagradio kuću, pa ti vidi", ponosan je vlasnik "butige".

Njegov komšija koji prodaje zarđale delove automobila čija je proizvodnja prekinuta verovatno još u prošlom veku, nema baš tako optimističan stav. Kaže: "Bolje mi bilo u zatvoru. Vratio sam se nedavno, ljuštio krompir za dnevnicu. Uzmem jednu crvenu, a ovde se smrzavam čitav dan i budem srećan ako pazar pređe 500 dinara. Nema, bre, više ni da se krade. Dotle je došlo", vrti glavom prodavac, gladeći obrijanu glavu.

Ovakav stav imaju skoro svi ostali koji se ne bave trgovinom uvozne robe. Jedna baka koja prodaje vunene čarape kaže: "Sve je gore i gore. Jedva preživljavamo. Neki jadnici kupuju ovde na pijaci sitnice za 50 dinara i onda ih opet, negde sa strane, preprodaju za 60 dinara ili manje", priča ona.

Ništa bolje nije ni onima koji prodaju povrće. "Ma užas", viče jedan poljoprivrednik, "dosta stvari bacam posle. Zimi promrzne, a leti mi sagnjili. Nekad bacam i skoro polovinu onoga što donesem".

"Kriminalci"

Preko puta njih, prodavci suhomesnatih i mlečnih proizvoda, a i manje više, svega ostalog što se može naći u manjoj prodavnici isto kukaju kako ide slabo. Budući da sve što prodaju, stiže iz Mađarske, imaju manjih problema sa inspekcijom jer je to što prodaju nelegalno.

Ipak, to ih ne sprečava da kad ovi odu, oni nastave dalje po starom. "Od nečega se mora živeti", sležu ramenima "kriminalci".

Sa druge strane, prodavcima bele tehnike ne ide tako loše. "Našao sam se u ovome. Radim već pet godina i nije mi loše. Konkurencija je jaka, ali nije to najveći problem. Carina je gadna. Skupo ko đavo, a ovi sad od gore pritisli, onaj Vučić i ostali, ali ja svoje uvek platim", kaže on.

Vučić se spominje i na drugom kraju pijace. "Uzeo sad gospodin da hapsi. Umesto da pravi radna mesta da narod ovako go i bos ne ide po ovim šugavim buvljacima i da ja ne moram prodavati držalje za sekire, on hapsi. Pa kad već hoće, onda bi trebao da uhapsi Nikolića, Dačića i sebe. E, onda je završio posao", viče jedan najlonski politički analitičar. (Miloš Macura - učenik II razreda gimnazije Isidora Sekulić)

Ovaj tekst nastao je u produkciji projekta "Grad kroz moje oči".