Novosadski Dom zdravlja prodaje poluge od zubnog zlata

Zubno zlato kao neiskorišćeni stomatološki materijal, koje je pretopljeno, posebno belo i posebno žuto, pri čemu je homogenizovano i izliveno u dva oblika, ukupne je težine 326,28 grama , finoće 999,9 procenata. Izveštaj o sadržaju zlata sačinila je Zlatara Majdanpek, u kojoj je i izvršeno pretapanje zlata u dve poluge. Rok za podnošenje ponuda je 25. decembar, a istog dana će biti i otvaranje prispelih pismenih ponuda u upravnoj zgradi Doma zdravlja "Novi Sad", Bulevar cara Lazara 75, piše "Dnevnik".

Korišćenje zlata u stomatologiji potiče iz davnih vremena. Ono se isprva u stomatologiji počelo koristiti zbog svojih pozitivnih svojstava - hemijske inertnosti, nealergenosti, a s vremenom je dobilo i važnu estetsku funkciju. Naime, zlatni zub postao je statusni simbol i pokazatelj bogatstva. Zbog toga su mnogi vadili čak i zdrav zub i umesto njega stavljali zlatni. Vremena su se promenila i u pogledu statusa mnogih ali i u samoj stomatologiji. U savremenoj dentalnoj medicini koriste se drugačiji materijali, posebno porcelan, a "zlatni" osmeh poslednjih godina prestao da da bude "in".

Zbog toga mnogi građani Srbije koji su nekada imali zlatne zube i zubno zlato u ormarima prodajući ga zlatarima u njemu vide kratkoročnu pomoć u preživljavanju i prehrani porodice. U isto vreme, zlatari rado otkupljuju  zubno zlato jer tvrde da ono sadrži veći postotak zlata nego nakit, da se najčešće radi o 20 do 22 karatnom zubnom zlatu. Prema tome, i cena zubnog zlata viša je od cene zlatnog nakita. Zlatari objašnjavaju da im građani po pravilu na prodaju donose stari stomatološki rad kao što je zlato koje se koristilo pri izradi mostova, kruna, a ko­je im je nakon naknadne stomatološke obrade vrać­no. Tako otkupljeno "sirovo" zubno zlato se mora očistiti odnosno mora se odvojiti plemeniti metal od zuba i to pri visokim temperaturama, a to ne rade otkupljivači već se to čini u velikim zlatarama koje ga pretvaraju u zlatne poluge. Najviše posla u tome ima upravo Zlatara Majdanpek.

U domovima zdravlja po pravilu već godinama se čuvaju delimično polomljene krunice, mostovi, ostaci zlatnih zuba koje su klijenti sami ostavili. Kako se taj materijal godinama skupljao, mnogi domovi zdravlja se u ova teška ekonomska vremena odlučuju da ga pretope i prodaju i tako sebi poboljšaju položaj. Pre nekoliko meseci oglas sličan ovom koji je objavio novosadski Dom zdravlja, imao je Dom zdravlja u Pirotu koji je prodavao zlatnu polugu, težine 341 gram, od pretopljenih stomatoloških krunica, mostova i slično. Prema objašnjenju direktorke tamošnjeg Doma zdravlja dr Vesne Janković, oni su očekivali da od prodaje zlatne poluge ova ustanova inkasira oko milion dinara, kao i da ta suma donekle ublaži veliku finanijsku dubiozu u kojoj se našla.

"Poluga je veličine pet puta 1,5-2 centimetara, a sav stomatološki materijal koji smo imali je pretopljen u Zlatari Majdanpek u polugu. Na ovu ideju rukovodstvo Doma zdravlja došlo je da bi ublažilo finansijsku krizu u koju je upalo zbog 14 neugovorenih zubara u stomatološkoj službi, što je slučaj sa svim domovima zdravlja širom Srbije", objasnila je doktorka Janković.

Dakle, prodaji zubnog zlata mogli bi narednih meseci pristupiti i mnogi drugi domovi zdravlja u Srbiji, jer je sasvim izvesno da ga i oni imaju iz prošlih vremena kada su građani lakše i za manje novca "stavljali" zlato u usta. Tim pre, što se ta vremena neće više nikada ponoviti i to ne samo zato što su građani osiromašili već pre svega zbog toga što se danas u stomatologiji koriste drugačiji materijali. Kad je teško i kad je kriza zlate poluge jesu na­čin da se pregura barem neko vreme.