Matica srpska u lošoj finansijskoj situaciji

On je rekao da bi posledice izuzetno teške materijalne situacije u kojoj je naša kultura, mogle da budu ublažene boljom organizacijom poslova i saradnjom kulturnih i naučnih ustanova sa širom zajednicom, pa i sa državom.

"U ovim trenucima, kada imamo sve razloge da se žalimo na materijalnu situaciju, jako je važno da mi uradimo one druge stvari koje ne zavise od tog materijalnog stanja", istakao je on i naglasio da još nije urađeno sve što je neophodno radi boljeg organizovanja poslova.

Stanić smatra da bi organizacija rada i saradnja kulturnih i naučnih ustanova sa širom društvenom zajednicom mogla relativno brzo da bude unapređena ukoliko se učesnici saglase "oko toga šta nam valja činiti i ako imamo jasan program delatnosti". Dobar primer za to je delovanje i saradnja u oblasti jezičke politike, napomenuo je Stanić i istakao da su u Matici srpskoj ove godine zaokružili sistem lingvističkih instrumenata, koji su neophodni "za jasno sagledavanje onoga što nazivamo srpskim jezikom".

Potrebno je, pre svega, postići saglasnost u društvu za sprovođenje definisanih normi srpskog jezika, a to znači, između ostalog, i da menjamo aktuelno stanje da su nam firme uglavnom ispisane latinicom, "što nema nikakvog uporišta ni u tradiciji ni u zakonskim normama". Problem je to što "do sada nismo imali onih koji bi brinuli o sprovođenju te zakonske norme", rekao je Stanić i napomenuo da je posebno pitanje da li je zakon o upotrebi jezika i pisama baš najbolji.

U skladu sa postojećim zakonom, najbolje bi bilo da sve naučne i kulturne ustanove i svi oni kojima je stalo do jezika, "što pre, dogovorno i zajedno sa sopstvenom državom, krenemo da takve stvari sprovodimo", naglasio je predsednik Matice srpske.
S druge strane, prema njegovim rečima, u Matici su zadovoljni time što je uspešno nastavljen rad na "Srpskoj enciklopediji", kapitalnom projektu od nacionalne važnosti, koji se ostvaruje zajedno za SANU i Zavodom za udžbenike.

Matica srpska objavila je ove godine još nekoliko kapitalnih knjiga, među kojima su delo akademika Vasilija Krestića "Srbi u Ugarskoj od 1790. do 1918. godine", zatim "Normativnu gramatiku srpskog jezika", dvojice akademika Predraga Pipera i Ivana Klajna.