Teatralno potpisivanje sporazuma za autoput Novi Sad - Ruma

Valjda je normalno, i obavezno, da svi nivoi administracije rade usaglašeno i kada su u pitanju manje atraktivni infrastrukturni objekti od šireg značaja. Jučerašnji sporazum je stoga teško drugačije doživeti do kao kreiranje prilike da se ekipa političara iz širokog spektra stranaka još jednom slika, da mediji trube na sav glas i spinuju navodni događaj, uz zgodan slogan da "je put iznad politike".

Ono što smo saznali teško da uliva poverenje u realizaciju puta koji se periodično najavljuje više od pola veka! Republička i pokrajinska vlada izdvajaju po 200 miliona dinara za pripremu izrade projekta, ali ni ministar Mirović, ni pokrajinski premijer Pajtić nisu mogli ni okvirno odrediti kada bi mogli početi radovi na trasi.

Šta više, u narednih mesec, dva administracija će samo pripremati (ma šta to značilo) tek tender na kome će se odabrati projektant budućeg puta. Neobično, ako se zna da više varijanti za izgradnju tunela kroz Frušku goru, ključnog objekta na deonici, postoje još od 1982.godine, da su povremeno rađene dodatne varijante i proveravane, doterivane prethodne. I tri zaobilaznice, oko Rume, Iriga i Petrovaradina, odavno su u raznim planovima, pa je njihovo stalno prilagoavanje novim prilikama i modernijim urbanističkim zahtevima obaveza nadležnih institucija.

Odista je pitanje šta je svrha potpisivanja u Vladi Srbije, a dodatni parafi tri gradonačelnika, te direktora JP "Putevi" i JP "Koridori" trebalo je da brojnošću doprinesu utisku nečeg veoma značajnog. Čini se, međutim, da više ukazuju kako je u pitanju tv spektakl, prekomerno uobičajen na ovdašnjoj političkoj sceni.

Ipak, i na ovoj paradi imalo je šta da se čuje, samo što to nije ono što su potpisnici naglašavali, potom mediji beskrajno vrteli. Mnogo je onoga što onespokajava i što ne uliva nadu da će u dogledno vreme biti išta od puta. Republika Srbija ne vidi ovu trasu kao naročito značajnu, pa za njenu eventualnu izgradnuju iz državnog budžeta neće se izdvojiti ni dinar. Stoga su u etar lansirane dve varijante finansiranja gradnje, inozaduživanje, po mogućstvu kod kineskih ili arapskih prijatelja, i davanje pod koncesiju, premda ovaj drugi način u javnosti izaziva odbojnost, posebno nakon afere od pre nekoliko godina kada se ova tehnika iskompromitovala dovođenjem u vezu sa finansiranjem neprirodnog autoputa Horgoš - Čačak, te nedavnim krupnim bankrotom austrijske "Alpine", nesuđenog izvođača radova na krivo osmišljenom projektu.

Kako je na svetskom finansijskom tržištu već skočila kamata, dok će se uslovi kreditiranja u narednom periodu dodatno zaoštravati uporedo kako Američka centralna banka( FED) bude umanjivala otkup državnih(SAD) hartija od vrednosti, veliko je pitanje koliko država pred bankrotom, poput Srbije, uopšte treba da se upušta u ozbiljnije zaduživanje. Arapski prijatelji su neugodno iznenađeni spoznajom da ni za njihovih 200 miliona dolara kredita nemamo odgovarajuće agrarne projekte, pa se pitaju koliko smo mi uopšte ozbiljan partner.

Do sada nismo baš bili vešti u dogovaranju koncesija, pa se ne vidi kako da se finansira decenijama očekivana cesta. Čini se da bi sve bilo lakše kada bi se polovina svote obezbedila iz državne kase, bio bi to dobar signal i za inofinansijere. No, kako je Republika Srbija odbila da za put kroz Vojvodinu odvoji makar i deo novca, priča o obilaznicama i tunelu kroz Frušku goru se svodi na teatralno potpisivanje papira kojima se, u suštini, ništa i ne garantuje, pa dugo očekivana trasa i dalje ostaje pusta želja. (Živan Lazić)