Novi Sad prelazi na novi sistem dezinfekcije pijaće vode?

Naime, ovakav sistem funkcioniše na proizvodnji oblika hlora na licu mesta elektrolizom kuhinjske soli natrijum hlorida, način dezinfekcije koji je bezbedniji u smislu da izostavlja mogućnost eksplozije, koju sa sobom nosi stari sistem, koji zahteva korišćenje deponovanog hlora.

Kako za 021 kažu u ovom preduzeću, prestanak upotrebe gasnog hlora se planira iz ekonomskih i bezbednosnih razloga.

"U toku je izrada idejnog projekta koji radi međunarodno priznati Institut 'Jaroslav Černi' u Beogradu. Po izradi idejnog projekta pristupiće se reviziji, koju će raditi Pokrajinska reviziona komisija i tek nakon toga će se znati konačno opredeljenje u pogledu promene postojećeg sistema dezinfekcije vode", kažu u "Vodovodu".

Oni dodaju da je u izradi studija opravdanosti, kao sastavni deo idejnog projekta, koja će pokazati razloge za i protiv promene.

Neophodni standardi previsoki za novosadsku mrežu?

Međutim, problem je u tome što je ceo sistem novosadskog Vodovoda prilagođen starom sistemu, a zaposleni su obučeni da upravljaju gasnim hlorom i on se do sada pokazao kao bezbedan i efikasan. Naime, kako bi bilo garantovano da će hlorogen funkcionisati kako treba, neophodan je stalni stručni nadzor lica koja su obučena za praćenje ovakvog sistema dezinfekcije, kao i visok kvalitet soli, koju je teško naći na ovim prostorima.

"Za prečišćavanje vode pomoću hlorogena, morate da nabavite so vrhunskog kvaliteta koja u sebi ne sadrži brom. Ona se iskopava u pojedinim rudnicima u Poljskoj, a nekad je ovakve soli bilo i u Tuzli. Dakle, tenderi za nabavku tih sirovina moraju da budu vrlo jasni i ne sme biti preferiranja jeftinijih opcija, poput obične morske soli", kaže za 021 Božo Dalmacija, profesor na Departmana za biologiju i ekologiju novosadskog PMF-a.

Dalmacija podvlači da nije protivnik sistema dezinfekcije hlorogenom, ali navodi da je neophodno izraditi detaljnu studiju rizika pre prostog prebacivanja na novi način prečišćavanja. "Ovaj sistem funkcioniše u svetu, ali na mrežama koje su daleko bolje od naših i na kojima nema oštećenja", kaže ovaj profesor.

Bivši direktor "Vodovoda" Branko Bjelajac smatra da novo rukovodstvo ne želi da pređe na drugačiji način dezinfekcije vode zbog bezbednosti, već radi sprovođenja javne nabavke celokupnog sistema koji otvara brojne mogućnosti "ugradnje".

"Njihov motiv za investicije je da što više novca ide u nabavke, jer gde ima mnogo nabavki ima i mogućnosti zarade - veća suma, veća zarada. Sada naglo žele da idu na promenu sistema dezinfekcije i to na centralnom postrojenju fabrike vode Štrand koje snabdeva ceo grad Novi Sad vodom za piće. Bojim se da to ne bude samo nova, skupa nabavka a onda se Novom Sadu desi ono što se sada dešava u Užicu", kaže Bjelajac za 021.

Nekoliko malih postrojenja "Vodovoda" još od prošle godine koristi hlorogen za dezinfekciju i to na krajevima distributivne mreže koji služe za dohlorisanje. Jedno veće postrojenje je izgrađeno na Mišeluku pre više godina, ali ono nikad nije korišćeno. Novi Sad bi, kompletnim prelaskom na hlorogen, postao prvi grad u Srbiji na kom se novi sistem dezinfekcije vode testira na tako dugoj mreži, koja iznosi oko 1.500 km. (Miodrag Sovilj - miodrag@021.rs)