Urbani alpinisti stižu tamo gde drugi ne mogu

U Novom Sadu ih radi deset, a zanimljivo je da se gotovo nijedan od njih ne bavi "pravim" alpinizmom, već su prošli specijalnu višemesečnu obuku baš za ovo zanimanje.

"Penjemo se na najviše i najzavučenije zgrade u gradu kako bismo oprali prozore ili fasade, sanirali nepristupačan krov, zamenili deo fasade koji je sklon padu, a do kojeg se ne može skelom", kaže industrijski alpinista Dejan Blagojević. Spisak poslova za koje ih ljudi angažuju je podugačak: menjaju hidro i termo izolaciju, ruše dimnjake ili popravljaju ruševne, čiste sisteme za ventilaciju, spoljnu rasvetu i signalizaciju...

Za ove hrabre momke gotovo da ne postoji nemoguća misija, do sada nisu imali nijednu povredu na radu, ali neobične situacije nisu retkost.

"Kolega koji je radio na jednoj od novosadskih zgrada nalazio se na petom spratu, a penzionerka koja živi na četvrtom isekla mu je konopac misleći da je lopov. Na sreću, gospođa je isekla konopac koji je služio za spuštanje, pa je drugi koji služi za podizanje ostao čitav. Kolega se brže-bolje popeo na vrh zgrade, kako bi sanirao štetu i neometano nastavio s poslom", kaže Blagojević.

A Dejana je duga kosa umalo koštala života. Dok je na zgradi obavljao posao i visio na konopcu, mašina za spuštanje mu je uhvatila kosu.

"Ostao sam da visim na ruci, a ispod mene je bilo više od deset metara. Brzo sam se sabrao i prikačio na konopac, otpetljao kosu i sve se na kraju dobro završilo. Od tada redovno vezujem kosu", kaže Blagojević za "24sata".

Za industrijskog alpinistu bitno je pre svega da veruje svojoj opremi, ali i da je veoma dobro poznaje i da zna tačno sa čim radi, kaže Blagojević.

Industrijska alpinistička oprema testirana je za mnogo veća opterećenja od "obične". "Svako ko želi da se bavi ovim poslom mora da prođe lekarski pregled i obuku", kaže Blagojević, i dodaje da je pored dobre opreme neophodno i obezbediti prostor oko zgrade.