Seminarski radovi na internetu za 500 dinara

Za svega 500 dinara preko interneta se može kupiti seminarski rad, dok radovi "po narudžbi" koštaju od 2.000 do 2.500 dinara.

Kako prenosi Blic, preprodaja školskih i naučnih radova uveliko je postala biznis, a u Srbiji trenutno funkcioniše najmanje pet veb-sajtova preko kojih se mogu kupiti radovi iz bilo koje naučne oblasti. Već završen i korišćen rad košta oko 500 dinara, dok se onaj "po narudžbi" naplaćuje od 2.000 do 2.500 dinara. Upravo toliko kupovina radova koštala je novinare tog lista koji su krenuli tragom oglasa.

Ukucavanje reči "povoljno" i "seminarski rad" na Gugl vodi direktno u najveći onlajn-šop naučnih radova: po oblastima klasifikovano je preko 2.000 naslova. Tu su precizno navedeni i uslovi za kupovinu iz svake od zemalja regiona, kao i video-uputstvo za korišćenje veb-šopa. Da je "tim koordinatora", kako se nazivaju ovi preprodavci nauke, dobro organizovan, svedoči i to što je odgovor na poruždbinu novinara stigao za samo tri minute.

I dok se rad izabran iz baze čeka samo tri sata, za onaj za koji se zahteva garancija originalnosti neophodno je nekoliko dana. "Mi ćemo najpre kontaktirati s našim stručnim saradnicima, među kojima su profesori, magistri, odlični studenti viših godina, koji se ovim poslom bave duži niz godina i videti jesu li oni u mogućnosti uraditi rad. Ponudu ćemo vam poslati u roku od 24 sata. Ako ne odgovaramo za par sati, razumite nas, imamo dosta posla", kazao je tim koordinatora.

Sutradan ujutro novinara je sačekala konkretna ponuda: rad na osam strana, za maksimalni broj predispitnih poena, košta 2.300 dinara. Ali to nije bila jedina ponuda. "Poštovana, ako imate rad čiji ste vi autor koji nije objavljen na drugom mestu možete nam ga poslati. Mi ćemo ga objaviti u našoj bazi podataka i za svako skidanje uplatićemo vam na definisani račun 60 odsto ugovorene cene rada", vrbovao je Jovanu "tim koordinatora", otkrivajući kako širi svoju "stručnu mrežu".

Policija nemoćna?

U PU Novi Sad kažu da je najveći problem s ovakvim sajtovima to što su registrovani van zemlje, pa su im van ingerencija. Rešenje bi bilo da ih neko od naših državljana okrivi za prevaru ili za neko drugo krivično delo, što se do sada nije dogodilo.

Prorektorka Novosadskog univerziteta Zita Bošnjak smatra da ova pojava devalvira rad profesora i studenata. Ona kaže da bi, kada je već moguće doći do imena i računa u banci, policija i tužilaštvo morali da reaguju

"Mi ne možemo ni za kim tragati, niti ikoga privoditi. Mi se borimo sa plagijatima na način koji je nama primeren i moguć: sankcijama, softverima za prepoznavanje plagijata i disciplinskim postupcima", kaže Bošnjakova.