Izložba vibratora u Novom Sadu - dekodiranje skrivene ženske istorije
Novosađani još danas imaju priliku da u aletrnativnom prostoru CK 13 pogledaju izložbu "Vibracija je život"; snažne erotske konotacije možda su neke posetioce šokirale, ali dublje posmatranje reprezentativne kolekcije vibratora i njihovih reklamnih fotki vodii promišljanju o istoriji muško- ženskih odnosa kao relacije moći, dok se o bolesti može govoriti samo u kontekstu vladajućih društvenih i moralnih vrednosti unutar određene zajednice.
Postavka mladih kustoskinja Marijane Čanak i Rade Đukanović nije samo iskorak izvan standardnih muzeoloških izložbi i uobičajenih školskih lekcija istorije emotivnih odnosa, već i korenito drugačije tumačenje skrivene ženske istorije. Autorke vibrator tretiraju kao "materijalni relikt koji je u globanom procesu podizanja seksualne svesti odigrao aktivističku ulogu i od lekarskog instrumenta postao ženska alatka za preuzimanje kontrole nad sopstvenim telom".
Dakle, u među mladima obožavanoj "Crnoj kući", niz istovremeno i sličnih i različitih vibratora - nešto kao muzeoloških relikvija, nešto preko fotki - govore nam pre svega o različitom (ne)razumevanju histerije tokom povesti. Fama se gradila oko olakšavajućeg histeričnog paroksizma, što je, zapravo, nekadašnji medicinski izraz za ženski orgazam. Lečenje je bilo ručnom masažom i nije se smatralo niti intimnim, niti seksualnim činom. Kako je postupak iziskivao poveći napor, početkom 19. veka pojavila se i potreba za automatizacijom (lekarske) terapije i nastade vibrator, mehanički masažer genitalija.
U elitnim banjama tog vremena primenjuju se alatke na vodeni pogon, nalik vatrogasnom crevu pod pritiskom, potom je konstruisan na parni pogon, mnogo glomazniji i nepraktičniji. Reč manipulator se prvi put upotrebila kao naziv za ovu napravu!
Nepraktičnost nije bila prepreka dok je služio za lekarsku uslugu, ali kada je 1880. godine patentiran električni vibrator postao je manji, lakši za upotrebu i pogodan za masovnu proizvodnju. Pri kraju stoleća, vibrator prestaje da bude medicinski aparat, komercijalizuju se, postaje peti (posle šivaće mašine, ventilatora, čajnika i tostera) električni uređaj u domaćinstvu. Istina, oficijelno se prodaju kao uređaji za vraćanje rumenila licu, ubrzanje cirkulacije, otklanjanje bora...
Neposredno nakon Velikog rata pojavljuje se u porno- filmovima, čime se njegova uloga demistifikuje. Sklanja se sa rafova prodavnica električnih mašina i kamufliran maštovitošću dizajnera dugo vremena se prodaje u obliku pribora za nokte, četke za kosu, dodatka za usisivač... U našim krajevima posebno je bio popularan vibrator izrađivan u Sloveniji, reklamiran opisom "intezivna vibracija, bez mogućnosti podešavanja".
Tek sedamdesetih godina, u sklopu pokreta za seksualno oslobađanje žena, vibrator se vraća u društvene tokove sa jasnom ulogom sredstva za masturbaciju, koja prestaje biti moralno osuđivana. Nakon svega, kontrola nad ženskim orgazmom, ističu autorke, više ne pripada ni medicini, ni pornografiji, nego se vraća ženi. Dakle, Novosađani imaju priliku da sagledaju priču o nastanku i genezu vibratora, svakako kreiranu u koceptu seksi pozitivnog okruženja, oni maštovitiji mogu da je protumače kao demistifikaciju uloge erotskih igračaka ili da parodiraju mimikriju seksualnosti u modernom društvu. Vredi pogledati. (Živan Lazić)
Komentari 20
Vlada
Vlada
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar