Njihov rad nigde nije registrovan i ne postoji ni jedan zakon koji ukazuje na njihovu legalnost, a u Agenciji za privredne registre, Narodnoj banci, pa i Ministarstvu finansija nisu mogli da navedu ko je nadležan da kontroliše tzv. zalagaonice.
U ovim navodnim zalagonicama građani mogu da založe nakit, umetnička dela, kuću ili auto. Spolja gledano zalagaonice izgledaju kao obične radnje, a zaposleni i vlasnici istih odbijaju da pričaju sa novinarima, čak i da odgovore na obično pitanje ko kontroliše njihov rad.
Kada se ovakva firma otvori dužna je da se registruje u Agenciji za privredne registre. Međutim, u APR- u nema ni jedne firme koja je registrovana za ovu delatnost pod nazivom zalagaonica. Portparolka Agencije Gabrijela Petković Jovanović kaže za 021 da zalagaonica nije u njihovoj nadležnosti i da je za njihov rad odgovarna Narodna banka Srbije.
Međutim, u Narodnoj banci su nam kazali da oni ni na kakav način nisu povezani sa radom zalagaonica i smatraju da bi te firme za svoj rad trebalo da odgovaraju ministarstvu finansija. Službenica u ovoj državnoj ustanovi kaže za 021 da oni ni na kakav način nisu povezani sa radom ovih firmi, i smatraju da bi oni za svoj rad trebalo da odgovaraju Ministarstvu finansija. Kao i prethodne državne institucije, i Ministarstvo finansija prebacuje odgovornost za rad ovakvih firmi i na isto postavljeno pitanje nam odgovaraju da oni nisu odgovorni za rad zalagaonica.
Pored zaloga, zalagaonice građanima nude i pozajmice poput kredita. Pozajmice imaju određenu kamatnu stopu koja varira od 5 do 10 odsto. Zbog sličnosti u načinu poslovanja, mnogi ih povezuju sa bankama i menjačnicama, i zbog toga se pozivaju na Narodnu banku Srbije.
Međutim, ispada da niko nije nadležan za njihov rad, a sve ih je više. U Novom Sadu ih ima nekoliko, a neke od njih se nalaze i u samom centru grada. (Aleksandra Milošević)
Komentari 9
Nena
znalac
goran jovicevic
Zakoni o finasijskom poslovanju su nedavno delom promenjeni - proletos, recimo, a ovde je interesantan deo koji se odnosi na pružanje usluga koje se tiču pozajmljivanja novca i prometa novca i hartija od vrednosti. Jedan od ciljeva izmena (voljnih i nevoljnih) je bilo ukidanje zabrana u ovoj oblasti, odnosno zakona koji je onemogućavao slobodniji protok novca i hartija od vrednosti ( u suštini raspolaganja sopstvenim novcem). U budućnosti će i stambene zadruge ponovo dobiti zakonski okvir, za sada su samo banke pokušale da obnove njihov rad ali to nikako ne ide, i zbog brojnih drugih restrikcija ali i drugih nedostaka u stvaranju slobodnijeg poslovnog ambijenta ali i slabe platežne moći (velikog dela potencijalnih korisnika). Po usvajanju novi propisa štampani mediji su objavili nekoliko razgovora sa vlasnicima "zalagaonica" koji su upravo govorili o tome da je njihov rad konačno u određenom meri uređen i da im je dat okvir za poslovanje, uprkos nedostacima, limitima i negiurnosti (sudke odluke o položenom zalogu, posebno stanova). Svakako da rziki postoji ali posle propasti tolikih banaka i finansijskih institucija i nakon iskustava sa piramidalnom štednjom (u koju su ti "oprezni građani" hrlili iako nije uopšte bila legalna niti legitimna) nije lepo unapred nekoga optuživati i nazivati kriminalncem. Najveći kriminalci bili su oni koji su raspolagali "državno - društvenom imovinom) a taj vakat se i dalje kuje u zvezde.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar