Novosađanin planira skok sa 30 kilometara

Iako ne deluje tako, padobranstvo je siguran sport, o čemu govori jedno istraživanje prema kojem je pecanje opasnije od padobranstva. "Prilikom skoka greške su gotovo nemoguće", pojašanjava Jojić. "Padobranstvo je napredovalo u poslednjih dvadeset godina više nego bilo koji ekstremni sport. Oprema koja se koristi je mnogo modernija, kao i sama tehnika obučavanja padobranaca. Ja za dvadeset pet godina, koliko skačem, nikada nisam imao nijednu povredu, dok sam skijajući imao padove kao i nekoliko saobraćajnih nezgoda", kaže Jojić.

Ovaj Novosađanin je i član ekipe koja planira da izvede skok sa skoro 30 kilometara. Skok sa ove visine izveden je jedino 1969. godine. Izveo ga je jedan Amerikanac u sklopu istraživanja NASE, a trenutno dve ekipe pokušavaju da obore njegov rekord. "Moja ekipa planira da se otisne u poslednji sloj zemljine atmosfere, kako bi odande izvela skok. Raketa koju bi koristili trenutno je u izradi, kao i posebna odela koja ćemo nositi. Tačan datum  još nije određen. Nadam se da ćemo za najkasnije godinu dana uspeti ovaj projekat da privedemo kraju i izvedemo skok", očekuje Saša.

Strah od visine

Na pitanje da li se plaši iskakanja sa visine od 30 kilometara Saša kroz smeh odgovara da mu nije svejedno. "Ipak je to velika visina i lagao bih kada bih rekao da me nije strah. Prijatelji kojima sam rekao šta planiram krste se i ne veruju, a moj agent životnog osiguranja rekao je da nikada posle ovoga neću dobiti životno osiguranje", iskren je padobranac.

Ovog neustašivog Novosađanina možete sresti vikendom na aerodromu u Zrenjaninu gde će tokom boravka u našoj zemlji skakati kao instruktor tandem skokova. To su zajednički skokovi instruktora i padobranca početnika prikačenih za isti padobran. Saša kaže da je ovo odlična prilika za one koji nisu prošli obuku da se oprobaju u iskakanju iz aviona.

Ako se bojite visine, čari slobodnog pada iz aviona možete osetiti i u vazdušnom tunelu (nalazi se na zemlji) čiji je Saša vlasnik. "To je jedini vazdušni tunel u krugu od 500 kilometara od Novog Sada. On se inače koristi da bi ubrzao obuku padobranaca i odlično vam daje osećaj slobodnog pada. Ujedno je i jeftiniji od skokova iz aviona", tvrdi Jojić.

Saša Jojić prvi put je skočio padobranom davne 1985. kada je imao samo petnaest godina. Trenutno živi na Novom Zelandu gde radi kao instruktor padobranstva. Takmičio se za Aero klub "Novi Sad" i bio je član padobranske reprezentacije Jugoslavije. (Jovan Stojanović)