Grujić: Imamo kvalitetnih novinara, ali je stanje u medijima loše

Najveći problemi koji pogađaju medije jesu autocenzura, nedostatak istraživačkog novinarstva, nepostojanje transparentnosti vlasništva, kao i tabloidizacija, smatra pokrajinski sekretar za kulturu i javno informisanje Slaviša Grujić.

Nije novost da mediji u Srbiji jesu u krizi, ali postavlja se pitanje da li su i kada iz te krize izašli i kada je ta kriza počela. "Činjenica je da se novinarstvo i mediji u Srbiji nisu razvijali u skladu sa nekim normalnim standardima, već su, u onom trenutku kada smo ušli u pluralizam, počeli ratovi, i došlo je do angažmana medija na neki način na koji to nije bilo prirodno", navodi Grujić za 021.

Izuzetno loše stanje u medijima u Srbiji izazvano je nedostatkom regulative i jasnih pravila na tržištu, saglasni su medijski analitičari, a Grujić izdvaja autocenzuru kao jednu od najvećih prepreka objektivnom izveštavanju. "Imamo tu situaciju da se, u trenutku kada pokušavamo da postavimo standarde i kada se neki zakoni nalaze pred našim parlamentom i treba da dobiju podršku u Evropskoj uniji, i dalje govori o tome da je autocenzura kod nekih novinara veoma bitna, da ne postoji transparentnost u vlasništvu i sve to jesu problemi koji u ovom trenutku tište našu medijsku scenu", objašnjava on.

Dodaje da je poseban problem što su novinarske plate mizerne, čime se dovodi u pitanje sam angažman novinara. Grujić kaže da je istraživačko novinarstvo preko potrebno, ali isto tako jeste izuzetno skupo: "Ako na to dodamo da prolaze oni mediji koji su bazirani na tabloidnom izveštavanju, da stalno živimo u nekom rijaliti šou, sve to onda jeste ona sumorna slika medija u Srbiji".

Tabloidizacija je veoma opasan problem koji zahvata ne samo medije, već celo društvo, mediji su dovedeni u situaciju da unapred odustaju od neprijatnih pitanja i istraživačkih tekstova, a kako ističe Grujić, ipak postoje novinari i mediji koji tome ne podležu. "To ne znači da mi nemamo kvalitetne medije, imamo ih, to ne znači da nemamo kvalitetne novinare, naprotiv, iamo vrlo kvalitetne, ali situacija je takva da su u većoj meri zastupljeni oni mediji koji ne gaje tu vrstu novinarske etike i standarde koji se od njih očekuju", ističe on.

Grujić navodi da će ova godina kada su u pitanju mediji biti opterećujuća, jer će se odlučivati o finansiranju javnih servisa. Takođe ističe da se pokrajinski sekretarijat za kulturu i javno informisanje trudi da  pomaže medijima, ali da je važno rešiti problem medija nacionalnih zajednica, koji funkcionišu na velikom broju honorarnih dopisnika. "Mediji u vlasništvu lokalnih samouprava moraće jednog dana da se privatizuju. Trenutno je delikatna situacija u mnogim štampanim medijima, a mi imamo nove smernice koje se bave angažmanima honorarnih saradnika", ocenjuje on.

Nedavno je izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Jelko Kacin na skupu o slobodi medija "Medijske slobode i pregovori o članstvu: progovori Srbijo" u Briselu rekao da je među glavnim zadacima nove vlade donošenje medijskih zakona, podsetivši da je medijska strategija usvojena pre dve i po godine, a da zakona još uvek nema. On je naveo da se mora otkloniti uticaj političara i vlasti na medije, rasvetliti ubistva novinara i stati na kraj tabloidizaciji medija.

Podsetimo da su u pripremi tri ključna medijska zakona i strategija, čijim usvajanjem i primenom bi trebalo bitno da se pospeši nezavisnost medija, uz postojano finansiranje javnih televizijskih servisa i povlačenje države iz vlasništva u medijima. (Suzana Stojićević - suzana@021.rs)