Novosađani čuvaju gene suncokreta

Institut za ratarstvo i povrtarstvo čuva vrednu zbirku semena najrasprostranjenije uljarice, a odeljenje za uljne kulture stvorilo je oko 500 hibrida ove biljke, koje izvoze širom sveta.

Zbirku od više od 500 semena suncokreta, kao najveću dragocenost te vrste u Evropi, čuva Odeljenje za uljne kulture.

Ova "banka gena", kako objašnjava Vladimir Miklič, rukovodilac Odeljenja, nastaje više od 30 godina. "Glavna vrednost ove zbirke je upravo u genima, dragocenim u stvaranju više od 500 hibrida suncokreta, do sada razvijenih u Institutu, kojima se zaseje svaki osmi, od ukupno 24 miliona hektara u svetu", objašnjava Miklič i dodaje da gene iz ovog semena osvežavaju na svakih nekoliko godina, sejući ga na posebno odabranim "karantinskim" parcelama, da bi ga zatim koristili da oplemene naše hibride.

Rukovodilac tima oplemnjivača suncokreta, Siniša Jocić, kaže da su prve primerke u ovoj zbirci donele starije kolege koje su sa stručnjacima iz SAD-a, u specijalno organziovanim ekspedicijama, prikupljali semena raznih vrsta suncokreta u predelima u kojima raste kao samonikla biljka. "Sada je na nama da tu zbirku očuvamo i unapredimo. Ona je uz stručnjake, koje okupljamo i praćenje svih svetskih naučnih trendova, garant toga da će novosadski hibridi i dalje biti sejani u gotovo celom svetu, a nadamo se da će stići i do Australije, zasad jedine neosvojene teritorije", kaže Jocić.

Novosadski institut jedan je od retkih nacionalnih instituta, koji se bori sa konkurencijom velikih multinacionalnih kompanija. Od ove godine, naš suncokret se seje i u Japanu i Brazilu, ali i u Finskoj. Iz NS semena kažu da im nije lako, ali da zahvaljujući iskustvu i tome što "ubrzavaju" prirodu kroz staklenike i gajenje generacija sunckreta na južnoj hemisferi, u Argentini i Čileu, istrajavaju i uspevaju da idu u korak sa najvećim proizvođačima suncokreta.