Ima li fašizma u Novom Sadu?

Policija ništa još uvek nije preduzela povodom ova dva slučaja, a kako je 021.rs već pisao, ispostavilo se da pravosudni organi međusobno prebacuju odgovornost ko bi trebalo da reaguje u slučajevima promovisanja nacizma i njegovih simbola.

Direktor Centra za regionalizam Aleksandar Popov sve što se dešava vidi kao posledicu devedesetih, tadašnjeg narastajućeg nacionalizma i ratova koji su se dogodili. Kako kaže, novi režimi koji su došli posle 2000. godine nisu imali ni snage, ni volje da se obračunaju sa nacionalizmom i otvore prostor za suočavanje sa prošlošću, odakle sve datira. On smatra da su u Srbiji pojedine službe, podsticane od pojedinih stranaka stvarale od mladih, koji ne znaju ni šta je nacizam i koje je strahote izazvao tokom Drugog svetskog rata, ekstremiste koji to ispoljavaju kroz netrpeljivost prema različitostima i prema drugima, bez obzira da li je to nacionalna, verska ili polna pripadnost.

"To su često navijači ili ektremističke grupe kao što su "Obraz" i "Naši" i oni su bili udarna pesnica u pojedinim situacijama kada je trebalo da se izrazi "nacionalno nezadovoljstvo" zbog nečega, pa se tako 2004. godine, posle 17. marta na Kosovu i pogroma na Srbe, te 2008. godine kada je Kosovo proglasilo nezavisnost  i kada je razbijen centar Beograda, onda kada je uhapšen Karadžić, ta slika ponovila i oni su  jednostavno podsticani od tih službi i misle da je to nešto dobro", kaže on za Novosadski informativni portal.

Popov dodaje da se taj trend među mladima nastavio i danas i da ne nailazi na otpor u društvu i među roditeljima, te da su tinejdžeri prepušteni sami sebi. "Usvojili su taj sistem vrednosti koji je naopak", konstatuje Popov i dodaje da sve što se dešava među mladima treba da bude znak za uzbunu da se nešto drastično mora menjati.

"Društvene  i političke elite koje su prisutne u medijima moraju slati drugačije poruke. Takođe, vaspitni sistem mora biti drugačiji, tužna je činjenica da naše škole moraju da čuvaju policajci da neko nekoga ne bi upucao, a da ne govorim o dilovanju droge", izričit je Popov. On promenu na bolje vidi kao jednu veliku društvenu akciju i medije koji neće podsticati na primitivan model ponašanja, što, prema njegovim rečima, trenutno čine.

"Ovde je najgore to što među mladima vlada jedno veliko beznađe, ako se školuju i kad dobiju diplomu, nemaju posao i znaju da moraju da prihvate ono najgore moguće da ili budu pripadnici neke stranke, ili da imaju debelu vezu, što ubija svaku nadu kod mladih", objašnjava Popov. Na sve prisutnije nasilje među mladima u Novom Sadu kaže da se na mlade prenosi tip netrpeljivosti i pogrešnih vrednosti.

Predsednik Nezavisnog društva novinara Vojvodine Dinko Gruhonjić navodi da je fašizam u Novom Sadu manje vidljiv nego pre nekoliko godina jer su pojedine partije koje su dobijale mnogo glasova imale programe koji su bili bliski fašističkim, ali su se u međuvremenu bar deklarativno emancipovale. "Samim tim su uskratili podršku nasilnički nastrojenim grupacijama koje su do tada bile instruisane od desničarkih partija", smatra on.

Kada je u pitanju manifestni fašizam među mladima koji često beležimo u vidu incidenta, Gruhonjić to ocenjuje kao posledicu tranzicionog društva gde su mlade generacije lišene konteksta vremena u kojem žive. "Devedesetih su počinjeni zločini koji imaju sve pojavne oblike fašizma, a žmurenje pred takvim činjenicama i pokušaj zataškavanja i opravdavanja toga u ime nacionalnih interesa ne može da se završi dobro ni po jedno društvo", ističe Gruhonjić za 021.

On kaže da je proces suočavanja sa prošlošću spor i bolan, a kao rešenje da se tome stane na put kako u Novom Sadu, tako i u regionu, Gruhonjić vidi u formiranju komisije koja će se baviti utvrđivanje činjenica o žrtvama proteklih ratova. "Ukoliko bi bilo političke volje za komisijom čiji je zahtev minimalan, a to je da se prebroje žrtve, to bi otvorilo vrata za kvalitetnije suočavanje sa prošlošću i bio bi to pionirski korak u odnosu na sve ranije što se dešavalo. Konačno bismo imali imena ljudi i načine njihovog stradanja, što bi bila velika stvar za budućnost, ne bi više moglo da se manipuliše žrtvama", objašnjava Gruhonjić.

Istoričar Milivoj Bešlin kaže da u Novom Sadu i inače nema borbe protiv fašizma. "Naše društvo živi u kulturi nasilja od početka devedesetih, što je uzrokovano raznim faktorima, siromaštvom, frustracijom, izgubljenim ratovima. Društvo i politički život moraju da odbace model ponašanja gde je politički protivnik uvek neprijatelj i gde mu se pristupa sa visokim stepenom agresijom", kaže Bešlin za naš portal.

On kao rešenje vidi široki pokret koji bi obuhvatao političlku elitu, medije, javni diskurs, ali i sistem vrednosti koje usvajamo u porodici. Ističe da treba voditi računa o relativizaciji fašizma i istorijskom revizionizmu na primeru Drugog svetskog rata. "Mladi su izgubili svaki vrednosni orijentir, više se ne zna koji je to pokret bio antifašistički, koji se pokret borio protiv fašizma, sa kojim ideologijama su u Drugom svetskom ratu na ovim prostorima bili  kolaboracionisti, udžbenici istorije su poražavajući i sve to utiče da se mladi ovako ponašaju", završava Bešlin.

Podsetimo da je na današnji dan Nemačka u Drugom svetskom ratu potpisala bezuslovnu kapitulaciju. Živote je izgubilo preko pedeset miliona ljudi, a na samom početku, 9. maja 1945, u 00.16 časova, u Berlinu je potpisan akt o bezuslovnoj i konačnoj kapitulaciji nemačkih oružanih snaga. U ime poražene nacističke Nemačke, ovaj akt potpisao je feldmaršal Vilhelm Kajtel. Bezuslovnu kapitulaciju Nemačke su, u ime članica antifašističke koalicije, primili i potpisali sovjetski maršal Georgij Žukov i britanski general Artur Teder. Od tada se Deveti maj u svetu obeležava kao Dan pobede nad fašizmom.

Pet godina po okončanju Drugog svetskog rata, 9. maja 1950, francuska vlada objavila je Deklaraciju o stvaranju zajednice za ugalj i čelik između Francuske i Nemačke. Ovaj projekat, upamćen kao Šumanov plan predstavljao je prvi korak ka stvaranju Evropske ekonomske zajednice, preteči Evropske unije. Zbog toga se Deveti maj obeležava i kao Dan evropskih integracija, kod nas poznatiji kao Dan Evrope. (Suzana Stojićević – suzana@021.rs)