Narednih godina Dunav najveća pretnja

Direktor novosadskog Hidrobiroa i autor više naučnih radova o Dunavu ističe da su poslednje katastrofalne poplave pokazale da je došlo vreme da se preispitaju postojeće linije i koncepti odbrane od izlivanja reka.

Ne isključujući mogućnost izlivanja Dunava, Milutinović kaže da je zato neophodno biti spreman za takvu situaciju na način kako su to učinile druge države kroz koje ova reka protiče.

Kao primer te povećane opasnosti on je naveo izlivanje Dunava 2002. godine kada je proticaj te reke u Beču iznosio 11.000 kubika vode u sekundi, a 2013. godine u Bratislavi je proticalo 11.400 kubika u sekundi. Najveća količina koje je proticala pored Novog Sada bila je 1965. godine i tada je bila najveća odbrana od poplava.

Kazao je da toliko vode ne može da protekne Novim Sadom te da se poplavni talas mora transformisati uzvodno od tog grada, u ritovima južne Mađarske i Kopačkom ritu. "To se 2002. godine i 2013. godine desilo. Ako se ta transformacija poplavnog talasa ne izvrši, može se desiti da nam dotiče i znatno više vode od 8.400 kubnih metara. To bi mogla da bude količina koja ne može da protekne pored Novog Sada bez izlivanja i našli bi se u velikom problemu", rekao je Milutinović istakavši da bi Srbija u tom slučaju bila u velikom problemu.

On, naravno, kaže da nije moguće predvideti da li će se zasigurno i kada bi se tako nešto moglo dogoditi, ali da s obzirom na to da, kako kaže, ulazimo u period nepredvidivih promena, nije isključeno. "Zato na tako nešto moramo biti spremni", upozorava ovaj Novosađanin, koji je patentirao mobilni betonski sistem za odbranu od bujica.

On, naime, ukazuje da, ako bi se ponovila 1965. godina, pošto uzvodno ne bi bilo proboja nasipa kao tada, nivo Dunava u Novom Sadu bi samim tim bio viši za 50 centimetara. Odbrana bi u tom slučaju bila teška i zato se, kaže, treba pripremiti i za takav, po njemu, "najcrnji scenario".

Analizirajući ponašanje Dunava, Milutinović tvrdi da se karakteristike te reke menjaju od 1997. godine i sada su, tvrdi, velike vode sve češće i sve veće. Navodeći primer stogodišnjeg nivoa Dunava kod Novog Sada, on upozorava da je stvarna stogodišnja voda u Novom Sadu 830, a ne 800 centimetara, te da zato s vremena na vreme treba obavljati neophodne predračune. Tvrdi da, ako se velike vode ponove u budućnosti, a do tada ne uradi nešto sasvim konkretno, najugroženiji grad od Dunava bi bio Novi Sad.

"Imamo 20 kilometara nasipa uzvodno od Novog Sada, gde počinje novosadska kaseta koja je ograničena s jedne strane nasipom, s druge visokim terenom i sva voda koja bi na bilo koji način ušla u tu kasetu slila bi se u grad. Ona ne bi mogla da se izlije iz te kasete ni u kanal, ni u Dunav bez rušenja tih nasipa", analizira Milutinović istakavši da je upravo to "najcrnji scenario" za taj grad, jer bi voda probila nasip i vodostaj bi bio ravan nivou njegovog zida na keju.

"Voda koja jednom uđe na neki teren ona teži da se horizontira...Ona tada raste i postoji opasnost da probije i te nove nasipe...Problem velikih reka je upravo to - ako dođe do horizontiranja nivoa pitanje je da li imate prostora gde da vratite vodu, ili će vam ona munjevito uleteti u grad kao što je to bilo u Obrenovcu", objašnjava on istakavši da je upravo zato to opomena za budućnost.

Naš problem je, tvrdi Milutinović i to što ništa nismo naučili iz prošlosti i mislimo da se poplave nikada više neće ponoviti. "Živeti pored Dunava, međutim, znači i da ne smete verovati da se to neće desiti, morate biti spremni...", kaže on i dodaje da su gradovi naša najveća vrednost i da zato uvek moramo biti spremni.

Zato je, prema njegovom mišljenju, došlo vreme da se preispitaju naše odbrambene linije i koncepti odbrane od poplava, a najpre, smatra, treba osposobiti zapuštene poprečne i sveobuhvatne nasipe.

Milutinović kaže da se od nabujalih reka ne brani samo ređanjem džakova i podizanjem visine nasipa. "To je samo jedan vid odbrane i ne bi bilo dobro da se misli da se na tome sve završava. To nije dovoljno. Odbrana od poplava je mnogo teža i složenija, nepredva", rekao je Milutinović.