Navodno se i sam premijer Aleksandar Vučić iznenadio kada je donedavni ministar finansija Lazar Krstić predočio da je u cilju stabilizacije budžeta, uz umanjenje penzija, neophodno otpustiti 160.000 zaposlenih u javnom sektoru, a preostalima plate sniziti za 15 odsto. Epilog je poznat.
Glomaznost državnih službi je veća nego što je iko i pretpostavljao. Pre tri godine smatralo se da u ovom segmentu, zasnovanom na korišćenju državnih monopola i(li) finansiranom iz budžeta, radi pola miliona ljudi; bilo je očito da statistički podaci prikrivaju stvari. Napokon je Krstić izišao sa cifrom o 786.000 "javnaš", ali nije jasno da li su uračunati radnici u DB (njihov broj je državna tajna), vojsci, a izvesno je da analiza nije u celosti ubuhvatila ni zaposlene na određeni rok ili osnovom ugovora o delu.
Ovakvi oblici angažovanja se po isteku roka važnosti obnavljaju, pa je u pitanju izdatak isti kao da je i reč o stalno zaposlenom. Kako se Odluka o zabrani zapošljavanja ne odnosi na ovu vrstu angažmana, oba su ostala u funkciji zapošljavanja partijskih apartčika i članova. Tako se sada broj radnika u javnom sektoru ceni na 900.000, više nego svaki drugi od 1,7 miliona ukupno zaposlenih.
Novosadski primeri kao ilustracija razmere širenja državnih službi i preduzeća
Pred kraj jednopartijskog sistema, rađena su, po starom običaju, procene razvoja društvenih firmi. Novosadski "Poslovni prostor", u nešto drugačijoj konfiguraciji opštinske uprave, tada je zapošljavao 18 radnika i rentirao oko 260.000 kvadratnog metara gradske imovine. Predviđalo se da kada grad dostigne 360.000 stanovnika i imovina bude uvećana na 290.000 kvadrata, bude 24 zaposlena.
Danas u gradu živi stanovništva približno procenjenoj cifri, ali, u međuvremenu grad skoro da nije ulagao u nekretnine. Naprotiv, država je pod svoje uzela 30.000 kvadrata, a približno isto, ali najatraktivnijeg i najprofitabilnijeg prostora restitucijom je vraćeno nekadašnjim vlasnicima. U "Poslovnom prostoru", međutim, radi preko 80 radnika, pa je višak 85 odsto zaposlenih!
Drugi primer je "Naftagas", iz predprivatizacionog perioda segment NIS-a za geološka istraživanja i vađenje nafte. U njemu je radilo 4.500 radnika, godišnje je vadio oko 300 miliona kubika gasa i 700.000 tona nafte. Sličan segment austrijske naftne kompanije OMV je imao 1.750 zaposlenih, godišnje je vadio sedam milijardi kubika gasa i devet milijardi tona nafte. Dvadesttri, odnosno trinaest puta više nego naša firma.
Cifre su toliko ubedljive da je svaki komentar nepotreban; licitiranjem bilo kog procenta viška radnika u ovom segmentu ne bi se pogrešilo, a otpuštanje bi moglo biti i trostruko više nego što je najavio donedavni ministar. (Živan Lazić)
_Osnovna_skola_Sonja_Marinkovic.jpg "PIŠITE NAM: Koliku podršku imate od države u odgajanju deteta sa invaliditetom?")
_.jpg "Lokalni ombudsman u turneji po mesnim zajednicama u Novom Sadu: Evo kada će biti u vašem komšiluku")
.jpg "Petak u Novom Sadu: Predstave, kiša i muzika")
Komentari 29
Sretnem poznanicu,kaže otišla u penziju pre 2 godine,ima dobru penziju ali još uvek radi u "Stanu" honorarno.
I nije jedina!
Znači da ni zvanični podaci o prekobrojnima nisu tačni jer ih ima mnogo više!
O javnim preduzećima da se i ne govori,ali na primer samo u Komunalnom u NS ima preko 3000 zaposlenih a primaju ih još,kao što se radi i u ostalim preduzećima.
Ne mogu nam tom brzinom povećavati poreze na imovinu ,koliko ih brzo zapošljavaju,a većina nas je sada već na granici preživljavanja.
beks
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar