U subotu, tačno u 15.56, Sandri Janićijević (36) zazvonila je aplikacija na mobilnom telefonu da joj javi da u roku od jednog minuta mora da se skloni od raketnog napada u sklonište.
Sandra je jedna od 1.500 stanovnika Kidrona, sela od 500 kuća u Izraelu naseljenog ljudima sa prostora bivše Jugoslavije.
- Ja sam srećom na odmoru u Novom Sadu, a da sam sad u Kidronu, u Izraelu, morala bih da odem u sklonište. Primirje je prekinuto i rakete su ponovo počele da lete, a naše selo je samo 35 kilometara od Pojasa Gaze - priča ona. U Izrael je otišla 2000. godine, a pre nje njeni roditelji, još 90-ih.
- To je selo koje su 1949. godine osnovali ljudi sa prostora bivše Jugoslavije, Jevreji koji su preživeli Holokaust. Danas u Kidronu živi treća generacija Jugoslovena, uglavnom iz Hrvatske i Srbije. Nisu svi Jevreji, već i oni koji su s njima u braku ili prosto prijatelji, kao mi. Ljudi iz Bosne danas nema, kao ni iz Slovenije - priča Sandra. Njeni roditelji su 80-ih godina upoznali Izraelca koji je u Novom Sadu osnovao uvozno-izvoznu firmu.
- Moji roditelji su kod njega radili, a kad se 90-ih kod nas zaratilo, otišli su na njegov poziv u Izrael. Ja sam im se sa sinom pridružila 2000. i od tada smo tamo - priča Sandra. Kidron je osnovan kao poljoprivredno selo. Svako ko je stigao dobio je petla, kokošku, kravu i parče zemlje. Danas se ovim poslom bave svega četiri porodice.
- Naši ljudi su osnivači i dolazili su najčešće iz Beograda, Vojvodine, ima poneko s Kosova, a iz Hrvatske najviše iz Osijeka. Selo nije veliko, ima muzej u kom se čuvaju predmeti osnivača, kao i trg posvećen njima - priča Sandra, koja je, kao i njen sin, dobila boravišnu vizu u Izraelu, ali su njeni roditelji morali da se vrate 2006. godine jer nisu ispunjavali uslove. Za život u Izraelu kaže da je lep kad nije rat.
- Izrael je pet puta bogatiji od Srbije, veličine je Vojvodine, nema vodu, a izvozi hranu. To je zaista strašno saznanje kad vidite da vodom bogata Vojvodina pre dve godine gori od suše. Tamo čak i morsku vodu filtriraju da bi zalivali polja - priča Sandra za Blic. A kad je rat, onda se ide u sklonište.
- U Izraelu nijedna kuća ne može da se izgradi bez sobe-skloništa, od betona. Tek kad inspekcija pregleda tu sobu, možete da gradite ostale delove kuće. Kad su raketni napadi, morate u sklonište. Imate minut da odete u njega (oni bliži Gazi imaju samo 15 sekundi) i najčešće izađete posle 10 minuta - kaže Sandra. Prema njenim rečima, sistem koji snima, obrađuje i presreće rakete u vazduhu, koje prete naseljenom području, poslednjih godina donosi im ipak neki osećaj sigurnosti.
_Osnovna_skola_Sonja_Marinkovic.jpg "PIŠITE NAM: Koliku podršku imate od države u odgajanju deteta sa invaliditetom?")
_.jpg "Lokalni ombudsman u turneji po mesnim zajednicama u Novom Sadu: Evo kada će biti u vašem komšiluku")
Komentari 10
"Ja sam SREĆOM na odmoru u Novom Sadu, a da sam sad u Kidronu, u Izraelu, morala bih da odem u sklonište."
Sandra, kada toliko voliš te ljude, tvoje sunarodnike u izraelu, onda molim te idi tamo i budi sa njima i deli njihove nedaće a nemoj se vraćati ovamo i sakrivati ispod mamine suknje.
Da li ti je možda kojim slučajem negde izdaleka palo na pamet kako je Palestinskom narodu i Palestinskoj deci koja nemaju osnovne životne uslove i trpe represiju jevreja?
Podrška Palestincima !!!
Igor
Сремац
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar