Restoran Cesla - mesto gde je svaki gost prijatelj

Ova čarda na Dunavu je mesto gde je Pera Jocić, bivši sekretar Fudbalskog saveza Vojvodine, godinama provodio dane, i zbog kojeg je čak i jedan kutak u bašti restorana dobio njegovo ime.

"Čika Pera nas je naučio da se tamburaši, njih osam, mogu slušati nasamo. On bi sedeo sam u po bela dana, a osam tamburaša bi mu sviralo, dok bi ih on častio. Tako je uživao. Kada je umro, mesto gde je uvek sedeo nazvali smo "Perin kutak". Sada se to mesto u restoranu specijalno rezerviše jer, kako kažu gosti, okružuje ga posebna atmosfera", priča vlasnica restorana Maja Stogov Damjanović. On kroz šalu dodaje da je čika Pera imao ekipu koja je svaki dan dolazila sa njim, ali je od njih deset jedan po jedan odlazio sa ovog sveta, pa su ostala četvorica, koji se sada takmiče ko će dobiti sledeći kutak.

Ovde je svaki gost prijatelj, ističu vlasnici Maja i Milan koji su uvek prisutni kao domaćini u restoranu. Kako kažu, ne dopada im se trend gde vlasnika nikad nema dok posao vode menadžeri.

"Nekada smo bili tamburaška kafana, i nije bilo tamburaškog orkestra koji ovde nije svirao, ali sada nam je kulinarstvo na prvom mestu. U restoranu možemo ga ugostimo oko 70 ljudi. Ja se uvek hvalim time da se ovde u poslednjih dve godine čak 50 parova upoznalo, venčalo, pravilo proslave rođenja deteta pa i rođendane. Naši verni gosti nikad nas ne napuštaju i svi su nam postali prijatelji", kaže Maja.

Čarda "Cesla" je vremenom postala, sem gastranomskog i kulturni centar Novog Sada jer su prostor prilagodili i održavanju umetničkih izložbi.

"Sada smo već galerija-restoran, mesto na kojem je održano preko 100 izložbi. Mnogi umetnici su ovde ostavili svoj trag, poput Miće Mihailovića, umetničke ekipe sa Petrovaradinske tvrđave, Milić od Mačve, itd. Svaki umetnik je priča za sebe i svaki ovde ostavi deo sebe i svoje umetnosti, što primete i gosti. U Novom Sadu se poslednjih godina zatvorilo desetak galerija, a mi smo izdržali. Svaka naša izložba je i prodajna, pa je dobro i za one koji nemaju vremena da odu u galeriju a dolaze kod nas u restoran. Prosto im skratimo vreme jer ovde mogu da vide i kupe neke zanimljive slike", priča Maja.

Ovaj restoran karakterističan je po predivnom pogledu na Dunav i svega je desetak metara od vode. Riba je uvek sveža, pečena na ćumuru, i vađena uglavnom na Tisi, gde je voda čistija.

"Da pišem knjigu o Cesli bila bi bestseler. Koliko je ovde ljudi prošlo, a svako je ostavio deo sebe. Ovde dolaze bake sa unucima, stari prijatelji na čašicu razgovora, porodice na nedeljne ručkove. Drago mi je što nas sve više mladih posećuje, i to onih koji traže mir i osamu od gradske vreve i gužve. Zato sam presrećna što možemo da im pružimo ono što im treba, jer se stalno vraćaju kod nas", zaključuje Maja Damjanović priču o mestu koje joj je druga kuća. (Gordana Ćosić)