Zašto je Novosađanima važna Velika pečurka?

Plan je da NIS, kada sruši Veliku pečurku, na njenom mestu izgradi novu, velelepniju pumpu.

Međutim, većini Novosađana ne treba nova pumpa, već im treba baš Pečurka. Ona predstavlja prvorazredno nasleđe u posleratnoj arhitekturi Novog Sada - grada koji je u poslednjih 20 godina devastiran odsustvom dijaloga vlasti i građana o najrazličitijim apsektima razvoja grada, kao takvog.

Velika pečurka je najpoznatija novosadska benzinska pumpa, dizajnom i funkcionalnošću revolucionarna za svoje vreme. Sagrađena je 1976. godine, a projektovao ju je arhitekta Mirko Stojnić za tadašnji Jugopetrol, odnosno NAP. Prisećajući se, rekao je da je Velika pečurka za njega bila izazov i jedini projekt te vrste, jer ga je profesija ubrzo odvela u područje enterijera i ilustracije knjiga.

"Uz pomoć inženjera Milana Manojlovića, po mojim nacrtima je urađena "Velika pečurka", koja ima prečnik nadstrešnice 25 metara, a čitava nadstrešnica je na samo jednom stubu, što su mnoge kolege komentarisale da je nemoguće iz planova i crteža pretočiti u praksu. Od Jugopetrola sam 1971. godine dobio Plaketu za uspešnu razradu sistema vizuelnih komunikacija i total-dizajna ove firme, a dobio sam za to delo i prestižnu nagradu Riči u Milanu", rekao je Stojnić, koji je sada u osamdesetim godinama života.

Prema podacima iz knjige "Hronika NS 44-69", pri izgradnji Velike pečurke, problem izvođačima radova predstavljao je park, odnosno trg koji se tu nalazio i više zgrada u Železničkoj. Grad je tada pregovarao sa vlasnicima prizemljuša, jer je na snazi bila odluka da benzinske pumpe ne smeju biti nadkrivljene. Tada Pečurka još nije imala svoj karakteristični krov, već je bila samo prizemni okrugli objekat,odnosno službeno-prodajni prostor benzinske pumpe. Kasnije je ipak izgrađena.

Međutim, tokom godina, porušeni su mnogi arhitektonski simboli Novog Sada, kao što su Jermenska crkva, stara Jevrejska ulica gde je sada Srpsko narodno pozorište, bioskop "Zvezda" umesto kojeg je nikao Apolo tržni centar, i mnogi drugi. Iako grad živi tako što se menja, a nove generacije lakše prihvataju promene, modernizacija najteže pogađa starije, koji Novi Sad vole upravo zbog njegovih obeležja.

Jedno od njih je i Pečurka, priča za 021 novosadski hroničar Zoran Knežev.

"To je jedan od simbola grada. Mi smo odrastali sa tom Pečurkom. Za nas Novosađane to ima neku specijalnu težinu, kao i sve ostalo što je u ovom gradu rušeno i što će tek biti srušeno. Mi smo kao klinci imali neke orijentire kao recimo kad kažeš "kod Džafera", "kod Kokre", "kod Male pečurke", "kod Velike pečurke". To su bili orijentiri koje su poznavali samo Novosađani. Takođe kad se kaže kod Sajmišta ili Doma vojske, sve su to neka mesta koja nigde nisu zapisana i ne zovu se tako zvanično, ali su Novosađani znali gde se nalaze. Sada je evidentno Novi Sad ostao bez njih", kaže Knežev, dodajući kako "izgleda više ništa nije sveto u ovom gradu".

Kako se vest o rušenju Pečurke širi internetom, sve je više negativnih komentara i apela za obustavom ovog projekta. Mnogi znameniti Novosađani izrazili su svoj revolt zbog mogućnosti da možda više nikada neće videti Veliku pečurku. Publicista Vladimir Vrgović, za 021 kaže kako je u svoje vreme Pečurka bila izabrana za najbolju benzinsku pumpu u Vojvodini, jer je imala moderni sistem brisanja stakala i punjenja guma, što je tada bila novina.

"Radi se o simbolu grada, objektu koji je za pamćenje kakvog niko nema. Što je najvažnije, ta pumpa ima jedinstvenu natkrivku jer nigde nema u svetu da na jednom stubu stoji nadstrešnica od 25 metara u prečniku. U svakom slučaju za mene ostaje enigma kako je moguće da je sve rađeno u tišini, jer Novosađani do juče nisu ni znali da se Pečurka ruši", rekao je Vrgović.

Andrija Šrek, pedijatar iz Dečje bolnice, takođe je veoma aktivan na društvenim mrežama želeći da ukaže kako nije toliko problem što se nešto ruši, jer se ne treba vezivati za građevine, ali da one predstavljaju identitet i dušu jednog grada, koja bledi kako koje njeno obeležje nestaje.

"Ja sam vezan za tu pumpu emotivno, pre svega jer sam odrastao tačno preko puta Velike pečurke, a i sada živim tu. Tako da je na neki način pogled sa prozora na Veliku pečurku pogled koji je obeležio moje detinjstvo, a trenutno i dalje obeležava moj život", priča doktor Šrek za 021.

Pečurka je samo jedna u nizu ličnih pečata oduzetih Novosađanima, ali možda i kap koja je prelila čašu. Stoga su se već podigle nevladine organizacije zahtevajući pravno objašnjenje urbanističkih planova, kako bi se pokušalo da ovo tradicionalno okupljalište Novosađana bude sačuvano.

Na sličan način su nevladine organizacije protestovale i pisale peticije, ali nisu uspeli u tome da spasu stari dimnjak u Radničkoj, koji je predstavljao simbol industrijalizacije Novog Sada, a koji je srušen 2011. godine. Kuriozitet predstavlja jedino kaldrma u Radničkoj ulici koja je sačuvana, čak je grad uložio u njenu restauraciju.

Novosađani gledaju kako im se grad ruši pred očima, ali očigledno nedostaje konkretnog građanskog aktivizma, smatra Zoran Knežev. On ističe da "Novosađani moraju da izraze neki vid građanske neposlušnosti, jer moraju staviti do znanja da i njih neko mora nešto da pita".

Sa njim se slaže i profesor sociologije sa Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, Ljubinko Pušić, koji za 021 kaže kako "u reakcijama građana ima svega, ali je sve pomešano". - Tu ima i elementarnog nezadovoljstva upravljanja gradom, i besa zbog toga što građane niko ništa ne pita, sve do malog lokalnog kič patriotizma za koji ljudi veruju da je deo njihovog urbanog identiteta i možda nekog simboličkog sentimenta. Nekako, građani znaju da je većina novog što se napravilo u gradu u poslednjih dve decenije, u svakom smilu gore od onog što se kasnije izgradilo. A tu je i verovanje da se iza svakog gradorušiteljskog infarkta, neko, ko je blizu vlasti, okoristi", zaključuje profesor Pušić.

Na Fejsbuk stranici NIS-a već danima pljušte pogrde i uvrede na račun njihovog rukovodstva i odluke da poruše Veliku pečurku, ali ona je njihovo privatno vlasništvo i to se ne može promeniti. Novosađanka Tijana Radivojević je čak napravila svojevrsni omaž ovoj celokupnoj situaciji i nazvala ga "Nađimo se kod Pečurke".

Koliko dugo će se Novosađani kod nje nalaziti, pokazaće vreme. (Gordana Ćosić - gocacosic@021.rs)