Fakulteti nerado govore o trošenju para studenata

Istraživanje portala 021.rs pokazalo je da novosadski fakulteti rado kriju u koje svrhe se troši novac od školarina, upisa, overa semestra, prijave ispita i ostalih troškova, time što svoje finansijske planove ne obelodanjuju na vidljivim mestima na svojim Internet prezentacijama, ili ih uopšte ne objavljuju.

Ni Rektorat ne poseduje ove informacije, jer su fakulteti pravna lica i imaju autonomiju u formiranju cena i trošenju sredstava. Kako je potvrdilo i nedavno istraživanje Centra za razvoj obrazovanja Beogradske otvorene škole, dokumenti poput finansijskog plana, finansijskog izveštaja, visine i specifikacije školarine i ostali akti kojima se regulišu cene često se ne navode na sajtovima, čime se studentima otežava funkcionisanje na fakultetu.

"Uvidom u ove dokumente je utvrđeno da oni nemaju svrhu koju bi trebalo, već da su jako opšta akta koja pritom nemaju upotrebnu vrednost. Ona mogu da služe samo kao paravan za odokativno određivanje cena fakultetskih taksi. Državne visokoškolske institucije nemaju potpunu samostalnost u određivanju visine školarine, već moraju da traže odobrenje resornog ministarstva te to donekle ima opravdanja, ali ne u potpunosti. Izgleda da državni fakulteti nemaju snage ni volje da istraju u traženju novog modela finansiranja visokog obrazovanja, koji bi im dao veću autonomiju u ovim pitanjima", navodi se u izveštaju Centra za razvoj obrazovanja.

Upravo iz ovih razloga, studenti se često pitaju šta je to overa semestra, trošak razgovora sa dekanom, "troškovi rada studentskog parlamenta" i ostali nerazumni troškovi. U nameri da saznamo u koje svrhe se troši novac studenata, takozvani "sopstveni prihodi" fakulteta, uverili smo se da je pojašnjenje visine školarine najtransparentnije na Prirodno-matematičkom fakultetu, Filozofskom i Tehnološkom fakultetu, dok je na Ekonomskom, Pravnom i Medicinskom fakultetu nemoguće doći do odgovornih osoba, a ne zaostaje ni Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja.

Osim što ove podatke nismo uspeli da pronađemo na Internet prezentacijama, u pokušaju da dođemo do odgovornih osoba uverili smo se da zaposleni na ovim fakultetima ne znaju ni ko je odgovoran da pruži te, inače bitne, podatke. Studentkinja Ekonomskog fakulteta Milena K. kaže za 021.rs da je ranije bilo pokušaja da se sazna specifikacija svih troškova, ali se sve uvek završilo na nejasnoćama. "Iako su smanjili troškove prebacivanja iz sedišta fakulteta u Subotici u odeljenje u Novom Sadu sa 28.000 na 20.000 dinara, svi ostali troškovi su postali veći. Time je fakultet zapravo udvostručio zaradu. Onda pokušavaju da nama, budućim ekonomistima, pojasne troškove studiranja", kaže Milena.

Na jedan od primera nejasnoća naišli smo i na Fakultetu sporta i fizičkog vaspitanja u Novom Sadu, gde smo u potrazi za prodekanom za finansije naišli na komentar radnice da "on može i ne mora da dolazi na posao".

Slikovit prikaz informacija o upisu na sajtu Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja

Većina fakulteta visinu školarina je objasnila troškovima: održavanja nastave, električne energije, grejanja i komunalnih usluga, administracije fakulteta, rada svih komisija, studentskih službi i organizacija, nabavke i opremanja prostorija, profesorskih seminara, opremanje biblioteke... Postoje, doduše, i ostali troškovi koje studenti plaćaju, a ovo je primer sa Filozofskog fakulteta u Novom Sadu.

S obzirom na to da se studenti godinama pitaju šta podrazumeva overa semestra, zatražili smo objašnjenje od Filozofskog fakulteta.

"Pravilnik o merilima za utvrđivanje visine školarine i pružanja usluga u odeljku Ostale naknade, član 11. predviđa da 'pored redovnih usluga određenih školarinom Fakultet pruža i druge usluge za koje se plaća naknada' među kojima je i overa semestra", kažu iz Filozofskog fakulteta.

Oni dalje navode da se, "premda to nije decidno navedeno", zajedno sa ostalim sopstvenim sredstvima Fakulteta, troškovi od overe semestra koriste za plaćanje električne energije, grejanje, komunalne usluge i usluge održavanja zgrade, PTT usluge, usluge interneta, troškove zaposlenih na fakultetu... Drugim rečima, overa semestra služi da se plati deo troškova koje pokriva i školarina. S obzirom na to da je iznos ovog troška od 1.200 (Filozofski) do čak 3.500 dinara (naknadna overa na Ekonomskom), te da se plaća dva puta u toku školske godine, neki studenti overu semestra plate skuplje od redovnog upisa na fakultet, koji takođe nije jeftin.

Inače, sva navedena sopstvena sredstva nisu jedina kojima fakulteti raspolažu u toku školske godine. Oni, na primer, apliciraju u Pokrajinskom sekretarijatu za nauku i tehnološki razvoj, gde konkurišu za određeni iznos. Taj iznos se koristi za obnove, rekonstrukcije i nabavke, ili bi barem trebalo tako da bude.

Kako pokazuju rezultati i dalje aktuelnog konkursa, pokrenutog 26. marta ove godine, fakulteti su aplicirali za više iznose od kasnije odobrenih od strane sekretarijata, što se objašnjava ograničenim budžetom Pokrajine. Prema rezultatima konkursa, najviše novca za popravke i održavanje fakulteta ove godine je tražio Poljoprivredni fakultet - preko šest miliona dinara, ali mu je odobreno milion dinara. Najviše novca je odobreno Fakultetu tehničkih nauka - dva miliona dinara, na traženih pet miliona, a zanimljivo je da Medicinski fakultet nije dobio ni dinara od traženih 300.000.

Na konkursu za nabavku mašina i opreme u istoj instituciji, najviše sredstava je odobreno Filozofskom fakultetu - dva i po miliona dinara na traženih četiri i po miliona, dok je najmanje sredstava odobreno Fakultetu tehničkih nauka - 464.000 dinara, na traženih oko milion dinara.

Studentima ostaje da posmatraju da li će njihov novac zaista biti uložen u unapređenje studiranja, ili će deo otići u druge, nepoznate svrhe, s obzirom na to da pojedini fakulteti nemaju ni pristojne toalete, a prastaru aparaturu i prevaziđene udžbenike da ne pominjemo. (Gorica Nikolin - gorica@021.rs)