Ozbiljna zainteresovanost za fabriku "Petar Drapšin"

Agenciji za privatizaciju stiglo je osam pisama zainteresovanosti, a pokazatelj da su svi potencijalni kupci ozbiljni u svojim namerama je to što su predstavnici svih tih firmi u stalnom kontaktu sa rukovodstvom "Petra Drapšina" i jasno su iskazali šta ih zanima. Izvršni direktor Siniša Nedeljkov kaže za 021 da su u kontaktu sa svih osam zainteresovanih kupaca.

"Svi potencijalni kupci su nas kontktirali i te firme su zaista zainteresovane, poslali su pisma o namerama, sa nekima smo višegodišnji poslovni partneri. Predložili smo modele, prvi je bio prodaja kapitala, ali je taj model isključen, jer vrednost imovine je manja od vrednosti obaveze, tako da je mala verovatnoća da bi se iko javio da kupuje kapital, ali oni su se javili za kupovinu imovine. Sve te firme koje su bile kod nas su i zaista poslale pisma i u kontaktu smo sa svima. I oni čekaju, kao i mi na odluku ministarstva. Svi su prvo dolazili kod nas i na osnovu razgovora sa nama poslali pisma, tako da su ozbiljni", kaže Nedeljkov.   

Prema podacima Agencije za privatizaciju, zainteresovane su uglavnom firme iz Srbije čija je delatnost veoma slična ili ista kao u firmi "Petar Drapšin", a od inostranih potencijalnih kupaca su tu italijansko-francuska holding kompanija Valerio koja je jedina spremna da kupi svu imovinu. Ostale firme žele da naprave konzorcijum, ako država neće da proda po delovima. Na spisku su makedonski konzorcijum Ariljemetal, Exim comerce sa Palića čija je delatnost prodaja i distribucija vijčane robe, Prizma metali iz Futoga i Bom trade koja se bavi trgovinom na veliko, ali i Edukativni centar i Agropanonka, firme koje već posluju u okviru Petra Drapšina.

Nedeljkov kao najvažniju stavku ističe da niko od trenutno 60 zaposlenih ne bi ostao bez posla, već bi svi ostali da rade u proizvodnji vijaka i pletiva i verovatno bi bilo novih zapošljavanja sa biroa. "Kod nas je specifična situacija jer je Agencija izdala neke delove, otkako je firma ušla u restrukturiranje. Jedan deo je izdat Edukativnom centru, a drugi firmi Agropanonka. Kada su ljudi spremni da preuzmu sve radnike i da ovo sve zaživi mnogo bolje nego što je sada, ne vidim razlog da se ne realizuje po tom modelu prodaje imovine, ako je rečeno ranije u ministarstvu da će se ići na to da se nastavi proizvodnja i uposle novi ljudi", priča on

Kako objašnjava, ponuđači koji su zainteresovani za osnovnu proizvodnju vijaka, zadržali bi sve radnike, a zaposlili još bar 20 novih.

"To je lepa priča. Mi to pokušavamo ljudima da kažemo da ne odbacuju te ponude već ih dobro razmotre, a ne da teraju firmu u stečaj. Mi smo više puta  išli u Agenciju i preko sindikata tražili smo tu neku trasparentnost da se igrom otvorenih karata ljudi pozovu, da se naprave zajednički sastanci. Ima kupaca koji su zainteresovani samo za deo firme, ali oni su se praktično udružili. Agropanonka i Edukativni centar koji obučava ljude koje je poslala Nacinalna služba za zapošljavanje koji su već tu zakupci i hteli bi da kupe i da nastave svoju delatnost", kaže on.

Međutim, zbunjujuće je i kontradiktorno to što Edukativni centar pripada državi, a poslao je pismo zainteresovanosti. Zbog specifične situacije što se prilikom prodaje imovine, prvo namiruju hipotekarni poverioci, Agencija može samo pet odsto novca da zadrži na ime troškova prodaje, ostalo ide hipotekarnim poveriocima, a Nedeljkov u tome vidi prednost.

"Kod nas su hipotekarni poverioci Agencija za osiguranje depozita kao najveći, a to opet pripada državi, tako da bi oni mogli da se dogovore i pojednostave ako hoće. Nama ta upravna zgrada od 700 kvadrata teško da u industrijskoj zoni može imati neku drugu namenu. Sve ostalo su proizvodne hale, za koje su ljudi zainteresovani i u njima bi proizvodnja vijaka mogla da se nastavi, a svaka hala ima i administrativni deo. Ljudima koji hoće da se nastavi proizvodnju vijaka ne treba admistrativna zgrada, kad već u okviru ovoga imaju dovoljno kancelarija za administraciju. Jedni drugima nisu konkurencija, niti se jedni sa drugima prepliću i kada bi se selo, moglo bi lepo da se dogovore. Svako bi kupovao različite delove, samo jedna firma hoće da kupi sve, ali ostali ako se udruže mogli da kupe kao konzorcijum. Imamo ozbiljne ljude, ozbiljne kupce koji su spremni da investiraju", jasan je Nedeljkov.

Kako kaže, proizvodnja vijaka gde bi ostali svi zaposleni i ta dva segmenta bi primala nove zaposlene, što je najvažnije. "Privatizacija je veoma bitna, na koji način će se prodavati imovina, jer ako vi nekoga obavežete da on uz kupljenu imovimnu, zgradu i još neke mašine obavežete da mora dva puta više da investira, onda radnici mogu biti sigurni da će biti dobra proizvodnja", dodaje on.

Ne sme da se ponovi prethodna privatizacija

Novosadska fabrika "Petar Drapšin" je širom sveta bila poznata po svojim vijcima, ekserima i metalnoj galanteriji, a privatizovana je 2004. godine. Za 105 miliona dinara, kupio ju je konzorcijum koji je predstavljao Nemanja Kovač. Tada je najavljeno povećanje proizvodnje i prodor na strana tržišta. Međutim, planovi su bili samo zamisao koja se nije ostvarila i Agencija za privatizaciju, zbog neplaćanja pete rate za kupovinu fabrike raskinula je kupoprodajni ugovor i ponovo postala vlasnik 70 odsto kapitala, ali i duga, koji je tada bio oko 13 miliona evra. I dalje ima proizvodnje vijaka, ali im je račun blokiran od maja prošle godine.

"Mi to ne smemo ponovo da dozvolimo. Zaposleni su ogorčeni zbog toga šta ih je snašlo, a nisu krivi za to. Pre te bezuspešne privatizacije smo imali redovne plate, redovno plaćene poreze i doprinose, normalno smo mogli da funkcionišemo. Zato sada treba isprecizirati ko može da kupi i kakvi su mu planovi", kaže on za naš portal.

"Valerio kompanija su proizvođači vijaka, imaju pet, šest fabrika vijaka u Evropi i to je interesntno da ovo kupi neko ko je u branši, takođe firma Exing je najveći trgovac vijaka, ima ogroman plasman na domaćem tržistu, i hoće ovo da kupi da bi se ovde proizvodilo, a ima već kome da proda. Naš dugogodišnji partner firma iz Makedonije je takođe zainteresovana za vijke i rade za Nemačku, to su specijalni vijci, a zainteresovani su isto za proizvodnju. Te firme ne interesuje građevinsko zemljište već samo proizvodna hala i oprema", ističe Nedeljkov i dodaje da je sve na odluci države, a budući da ima ozbiljno zainteresovanih kupaca treba ovo dobro razmotriti.

Agencija za privatizaciju objavila je javni poziv 15. avgusta za privatizaciju ukupno 502 preduzeća u Srbiji, koja, ili imaju status firmi u restrukturiranju ili je njihov kapital još uvek u društvenom vlasništvu. Među njima je i 18 preduzeća iz Novog Sada, a poziv je važio do 15. septembra. (Suzana Stojićević - suzana@021.rs)