Plate kaznu i do milion, ali ne daju plate

Načelnica Ljiljana Stojšić kaže da ima firmi koje duži niz meseci, pa i godina, ne isplaćuju zarade i tu je uglavnom reč o nelegalnom načinu plaćanja, poznatom kao plata "na ruke". Takvih primera je sve više poslednjih godina, a naročito sada u vreme ekonomske krize.

Međutim, kazna ne može biti rešenje tog problema, kaže ona. "Moraju se koristiti i drugi instrumenti, nalaganje poslodavcu ako je moguće da se nešto isplati, pokretanje sudskog spora ili slično. Dakle, sama kazna nije rešenje" tvrdi Stojšićeva.

Bez obzira na to kakve su finansijske mogućnosti poslodavca, on mora ispoštovati propisanu proceduru, oobjašnjava inspektorka. "On je dužan da svim zaposlenima dostavi obračune neisplaćenih zarada, da dostavi uz to jedan dopis kojim će otprilike dati projekciju kada će biti u mogućnosti da isplati zaradu".

Zanatlije najviše kasne sa platama

Nedavna anketa Unije poslodavaca Srbije pokazuje da 83 odsto preduzeća kasni sa isplatama, a tek svako deseto malo preduzeće redovno daje plate svojim radnicima. U proseku oko 17 odsto firmi kasni sa platama i po tri meseca. U Uniji kažu da je država kriva za to, jer je ona najveći dužnik privatnim firmama.
Sa isplaćivanjem nema kašnjenja jedino u javnom sektoru, kojem je Vlada Srbije odobrila još i isplatu jednokratne pomoći od 5.000 dinara i to zaposlenima na neodređeno i čija plata nije veća od 50.000 dinara.

Kada je u pitanju privatni sektor, isplata zarada najviše kasni u poljoprivredi, industriji i zanatskim radnjama, gde sve češće i sami poslodavci rade, kako ne bi zapošljavali druge radnike. Ukoliko ih i zaposle, veoma čest problem u zanatskim radnjama ili supermarketima jeste to što se radnicima plaća u naturi, odnosno daje neka roba u visini plate.
Stojšićeva upozorava da je to protivzakonito, jer Ugovor o radu i Zakon jasno definišu način isplate radnika i to mora biti u novcu.

Načelnica inspekcije kaže da radnici ne bi trebalo da se plaše gubitka posla ukoliko prijave poslodavce koji im ne daju plate, jer inspekcija nikada ne otkriva izvor informacija, a i kontrole se sprovode ne samo na osnovu prijave, već i po službenoj dužnosti. (Vanja Đurić)