Stari Novosađani sve teže žive

Krajem godine tri korisnika usluga Gerontološkog centra odustalo je od boravka i vratili su se u svoje porodice, a ustanova ne može da zaposli nove radnike, iako određeni broj redovno odlazi u penziju. Prema rečima direktora Gerontološkog centra Dragana Miloševića, trenutno je određeni broj radnika primljen na određeno vreme i čeka odluku o zapošljavanju, koja zavisi isključivo od nadležnog ministarstva.

"Jedan od najvećih problema koji smo imali u protekloj godini je uredba Vlade o zabrani zapošljavanja. U slučajevima kada se uprazni neko radno mesto, bilo odlaskom radnika u penziju ili zbog nekih drugih razloga, za popunjavanje tog radnog mesta neophodna je saglasnost posebno formirane komisije pri Ministarstvu finansija. Međutim, od avgusta 2014. godine, država nije dala nijednu saglasnost za primanje u stalni radni odnos na upražnjena mesta. Veliki nedostatak nam je i broj zaposlenih koji direktno radi sa korisnicima – negovateljice, medicinske sestre i ostali. U međuvremenu smo otvorili deo za dementne osobe i novi stacionar na Novom naselju, a pošto nismo imali dovoljan broj zaposlenih, morali smo da se snalazimo", kaže za 021 Dragan Milošević.

On dodaje da, iako je ova ustanova godinu završila u plusu, uskoro će se stvoriti milionski troškovi za grejanje i novi problemi.

"Hronični problem za sve ustanove koje se bave socijalnom zaštitom su i cene grejanja, jer su sume enormne tokom zime. U objektima na Naselju i Limanu se grejemo preko Toplane, a objekat u Futogu se greje na gas. Prošlu godinu smo završili bez dinara duga, ali se bojim da ćemo do kraja zime imati dug od šest do sedam miliona dinara. Taj dug ćemo isplatiti verovatno tokom leta", priča Milošević, direktor Gerontološkog centra "Novi Sad".

Ova ustanova socijalne zaštite za stara lica trenutno u svoja tri doma broji 784 korisnika, a zvanični kapacitet je 862 mesta. Prostor je u međuvremenu morao da bude prilagođen korisnicima kojima je potrebna drugačija nega, zbog čega se kapacitet smanjio na 830 mesta.

Kako za naš portal priznaje direktor Dragan Milošević, sve je više korisnika koji su vezani za krevet, čime se javlja potreba za većim brojem zaposlenih, ali i prilagođavanjem cena usluga. Naime, cene usluga su, kako i sam direktor priznaje, previsoke, ali ih formira Ministarstvo i nije ih korigovalo sa smanjenjem penzija.

"Cene usluga u Gerontološkom centru su, za naše uslove života, relativno visoke i kreću se od 28 pa do 45.000 dinara. Problem je što su te cene rasle sa ranijim rastom penzija, ali se nisu smanjivale sa aktuelnim smanjenjem penzija od 10 odsto. Poslednjih meseci 2014. godine tri korisnika su odustala od naših usluga jer nisu bili više u mogućnosti da plaćaju, a vratili su se u svoje porodice. Svestan sam da je smanjenje penzija uticalo i na mogućnost starijih osoba da plaćaju usluge u državnim i privatnim domovima. Jedina olakšavajuća okolnost je socijalna pomoć za nepokretne korisnike koja iznosi do 18.000 dinara i uz koju nekako uspevaju da pokriju troškove", kaže Milošević.

Druga opcija koja se nudi starijim osobama koje ne mogu da brinu o sebi su privatni domovi, kojih u Vojvodini trenutno ima 26. Međutim, prema rečima direktorke Pokrajinskog zavoda za socijalnu zaštitu Rade Mitrović, ovde je reč samo o domovima koji imaju dozvolu za rad, a broj ilegalnih je barem tri puta veći i stalno u porastu.

"Broj privatnih domova za starija lica koji imaju dozvolu za rad je u porastu. Od toga pet domova je ispunilo uslove i propisane standarde i dobilo licencu za rad. Međutim, broj ilegalnih domova ili nazovi 'domova' je nemoguće utvrditi. Ilegalni dom se otkrije tek kada neko prijavi, a dok vi zatvorite jedan, otvore se dva na nekom drugom mestu. Nekada taj posao rade ista lica, samo promene lokaciju i ime vlasnika. Zato je bitno da srodnici starijih osoba vode računa i dobro provere kome poveravaju članove porodice na brigu i čuvanje i za koji novac", kaže Mitrovićeva i dodaje da trenutno traje proces izdavanja licenci ustanovama socijalne zaštite, koje moraju da ispune određene uslove i propisane standarde kako bi mogle da rade.

Kako objašnjava, zbog teških finansijskih prilika u zemlji, vladine Uredbe o zabrani novog zapošljavanja, izmenjene strukture korisnika, propisani standardi su sve teže ostvarivi, naročito kada je reč o broju angažovanih stručnih radnika. "Mnoge ustanove teško izlaze na kraj sa svim tim problemima, naročito sa finansijama zbog visokih troškova za energente, kao i nedostatka odgovarajućeg stručnog kadra. Mi još ne znamo kakve će posledice na strukturu i broj zaposlenih u sistemu socijalne zaštite proizvesti novi Zakon o radu i Zakon o PIO", kaže za 021 Rada Mitrović.

"Nažalost, mi spadamo u starije populacije u Evropi sa negativnim priraštajem stanovništva. Zvanična statistika beleži da je prosečna starost stanovnika Srbije 42 godine. Više od šestine stanovništva su lica stara preko 65 godina. Ekonomska kriza u kojoj se naša zemlja nalazi dodatno doprinosi da se neprekidno povećava broj starijih lica koji se nalaze u sistemu socijalne zaštite. Kada se uzme u obzir stalni rast troškova života, a pad plata i penzija, iz godine u godinu se javlja sve veći broj korisnika socijalne pomoći. Pored dece, najugroženija grupacija naših građana su starija lica", kaže Mitrovićeva.

Ona, naime, objašnjava činjenicu koja je najviše poražavajuća za sve građane. "Problem u našem društvu je što smo svi osiromašili, što to traje i što građani opterećeni sopstvenim problemima nemaju snage i energije da se u dovoljnoj meri bave ljudima iz svog okruženja. Potrebno nam je više saradnika koji će i profesionalno, ali i na volonterskoj osnovi raditi sa ljudima kojima je potrebna pomoć, bilo da su u pitanju naše komšije, slučajni prolaznici, sugrađani ili lica u ustanovama. Treba svi na delu neprekidno da pokazujemo kako smo dobra zajednica. Ako jedni o drugima brinemo, ako smo pažljivi i tolerantni, spremni da pomognemo drugome u nevolji, time ćemo postati i bolji ljudi", kaže Mitrovićeva za naš portal.

Ako je nešto i dobro u državnom sistemu socijalne zaštite, to je kontrola uslova u kojima one posluju, kaže direktor Gerontološkog centra Dragan Milošević.

"Divljih privatnih domova za starije osobe ima puno, kao i registrovanih privatnih. Sigurno je da je kontrola u državnim ustanovama oštrija i bolja nego u privatnim domovima, a i kadar je obrazovaniji", kaže Milošević i dodaje da su kapaciteti ove ustanove uvek popunjeni skoro do maksimuma.

Inače, Zakon o socijalnoj zaštiti trebalo bi do marta da pretrpi izmene, što bi moglo da poboljša nadzor nad stručnim radom i uslugama koje se pružaju u sistemu socijalne zaštite. (Gorica Nikolin - gorica@021.rs)