Izložba "Tri slike - tri autora" od 4. jula

Ono što je karakteristično za ova tri rada, trojice autora, odražava se i u njihovom celokupnom delu. Ali svaka slika ima pomak u odnosu na prethodne i poseduje bar nešto specifično i drugačije od onih budućih.

Ovo je i susret nekada studenata iste generacije i "druženje" tri dela, tri prijatelja. Sva trojica su studenti iste klase Akademije umetnosti. 

Pal Dečov svojim poliptihom Polja na apstraktan način predstavlja vojvođansku ravnicu, razrađujući likovne elemenate, tako da ova slika koja asocira na pomenuti pejzaž, koji nema horizont(e), može i drugačije da se zove ili da i nema naziv. Ovde je istraživanje i igra kroz: površinu, boju, liniju… bitnija od asocijacije i vrlo uspešno spovedena i na svakoj pojedinačnoj natronskoj tabli, tako da ovaj poliptih može da bivstvuje i u šest odvojenih celina.

Ištvan Balind ima drugačiji pristup pejzažu, u svojoj slici-crtežu. Drvo je predstavljeno kao bojeni znak, sa dodatom senkom u podnožju, sigurnim rukopisom olovke svedenom na šrafuru. Slažući isti motiv jedan preko drugog, a ne pokrivajući mu vidljivost, nastaje proređena "šumovitost", koja deluje kao optički kovitlac. 

Radovan Jandrić svoju sliku "U vrtu" kao da gradi sa tačkastim pikselima. Slika i pored svog vedrog kolorita, odiše nekom čudnom melanholijom, Beketovskim čekanjem, nečega što možda i neće doći, ali i mogućim predznakom Oluje kao na Đorđoneovoj slici, iako sve deluje mirno.