Postavka "Svadbarski peškiri" 14. marta

Marija svoje vezilačko umeće koristi za vernu rekonstrukciju tradicionalnih motiva sa vezenih peškira iz prošlih vremena. Dobitnik je brojnih nagrada među kojima su najvažnije titule velemajstora u različitim tehnikama rukotvorstva (kosovski i šareni vez, vezenu heraldiku, kukičanje i pletenje) dobijene od strane MIRK-a (Međunarodno takmičenje rukotvorstva i kolekcionarstva) čiji je i predsednik žirija za tradicionalni srpski vez. Osnivač je i dugogodišnji predsednik "Udruženja vezilja Novi Sad". Njeni radovi su se mogli videti na mnogim sajmovima, manifestacijama i izložbama rukotvorina.

Peškir, pored ruzmarina, simbol je svadbenog slavlja. Obavezan je deo devojačkog štafira koga su tkale majke i bake, a vezom ukrašavale mlade devojke. Broj peškira u devojačkoj spremi, imao je i ekonomsko socijalnu ulogu, a kretao se od 6 do 20. One imućnije imale su i preko sto peškira. Peškir se nasleđivao po ženskoj liniji (po preslici), od majke i bake. Tako je jedan isti peškir znao biti deo devojačkog štafira više puta. 

U svadbenim običajima imao je funkciju dara, uzdarja i ukrasa. Peškirom su ukrašavane i darivane osobe koje su pozivale u svatove, njihove buklije, konji i kola. Peškirom je mlada kitila svatove, a dobijala ih je i na dar. Obavezno je darivala kuma i kumu, starog svata ili vojvodu, devera, sveštenika i čauša. Po svom izgledu i načinu na koji se daruje, ističe se deverski peškir. On je obično većih dimenzija, od najfinijeg platna i bogato ukrašen. Mlada deveru, kada se svatovi skupe, vezuje peškir preko ramena i na njega kači ruzmarin.

Nakon otvaranja druženje se nastavlja na "muzejskom prelu", koje će i ovaj put trajati do 21 sat. I ovaj put prelo će biti ulepšano muzičkim nastupom specijalnog gosta.