U pitanju je priča o američkoj pomoći Srbiji u Velikom ratu, kao deo izložbe "Srbija, rat i plakat", koja je pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture i informisanja realizovana prošle godine u Muzeju primenjene umetnosti u Beogradu. Samo mali broj ljudi u zemlji zna za kampanje "Pomozite Srbiju...", koje su u vreme Prvog svetskog rata vodile zemlje-saveznice SAD, Francuska i Velika Britanija.
Autorka čuvenog plakata "Serbia Needs Your Help" u kampanji SAD je najpoznatija američka vajarka Malvina Hofman.
Izložba je posvećena njenom plakatu, delima i aktivnostima za pomoć Srbiji. Kako se velika američka umetnica zainteresovala za sudbinu Srbije u vreme Velikog rata?
"Rad u međunarodnoj ispostavi Crvenog krsta u Njujorku doveo me je u kontakt sa ljudima iz raznih zemalja. Među njima je bilo Srba kojima je najviše bila potrebna naša pomoć. ... Jedan od njihovih patriota, pukovnik Milan Pribićević, došao je u Ameriku sa ostrva Krf. Njegova najveća želja je bila da okupi desetak hiljada dobrovoljaca i povede ih natrag, da oslobodi porobljena sela", pisala je Malvina.
Popularni američki ilustrator tog doba Dejna Gibson (Charles Dana Gibson 1867 – 1944) okupio je pod pokroviteljstvom Komiteta za javne informacije grupu poznatih umetnika koji su pro bono radili tematske plakate u vezi sa ratom. Među odabranim ilustratorima bila je i Malvina Hofman. Tako su ova dva čoveka zaslužna za Malvinin interes za Srbiju. Jednom nastao, interes je zauvek i ostao.
"Jula 1919. godine, kada sam završila svoj deo na postavci izložbe u muzeju Roden u Parizu, otišla sam u kancelariju gospodina Herberta Huvera, direktora američke uprave za pomoć. Između ostalih velikih ratnih aktivnosti on je osnivao fondove za dečiju hranu širom Jugoslavije. Bio je veoma dobro informisan o svim mojim ratnim aktivnostima i nije traćio vremena. Čim sam ga obavestila o svojoj spremnosti da idem za Jugoslaviju, odmah me je odveo do velike zidne mape u svojoj kancelariji. Zatraženo je da idem u tu zemlju da bih prekontrolisala dvadeset pet stanica za prehranu dece i donesem nazad izveštaj. "Sutra ujutru dođite ovde u deset časova, imaću vaš pasoš i sva spremna uputstva. Pravite dnevne izveštaje i donesite ih meni – fotografišite-crtajte-postavljajte pitanja-ali iznad svega, nemojte se razboleti..."
Ostala je na putu šest nedelja. Nije se razbolela. Svoje zanimljive doživalje opisala je 1936. u knjizi "Gave i pisma" u poglavlju "Glad na Balkanu".
Na izložbi su prvi put su javno prikazani Malvinini crteži koje je uradila na ovom putu. Prikazani su i do sada nepoznati istoriografski fakti u vezi sa njenim aktivnostima za pomoć Srbiji u Velikom ratu, pronađeni u Geti institutu u Los Anđelesu. Na izložbi je potvrđena i urbana legenda da je lik na plakatu "Serbia Needs Your Help", ustvari lik mrtvog srpskog vojnika na čamcu kojima su prebacivani vojnici na sahranu u "Plavoj grobnici" kod ostrva Vido u Grčkoj. Prikazana je i originalna fotografija sa čamca srpskog ratnog reportera Miloja Igrutinovića koja je poslužila kao predložak za iliustraciju na plakatu, Malvinina skica za plakat, plakat, razglednica sa istim likom i naslovna strana knjižice "Kossovo Day 1918", štampana u SAD. Tu priča o mrtvom vojniku koji je postao simbol Srbije nije završena: Malvina je isti lik iskorisitila za skulpturu Sv. Franje koja se danas nalazi ispred bolnice Mejo u Ročesteru, SAD. Skulpturu je na izložbi moguće videti uz pomoć kacige za "virtuelnu realnost".
U drugom delu izložbe je skrenuta pažnja na američku kampanju za pomoć Srbiji, u kojoj je Malvina bila deo umetničkog tima. Namera autora izložbe bila je da se izložbom oduži autorki čuvenog plakata, koja je pored njega imala i druga umetnička dela u vezi sa ovim prostorom, i da ukaže na mnoge druge njene aktivnosti za pomoć Srbiji, jer se o njoj, nažalost, u Srbiji skoro ništa ne zna.
Svečano otvaranje izložbe je u 19 časova.
Postavka se može pogledati do 23. aprila. Radno vreme Kluba "Tribina mladih" je radnim danima i vikendom od od 9h do 21h. Nakon Novog Sada, izložbu će videti publika u Subotici, Somboru, Vršcu, Kragujevcu, Nišu i Vranju.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar