Biblioteka Matice srpske priredila izložbu o Dostojevskom

Biblioteka Matice srpske priredila je elektronsku izložbu građe iz svojih zbirki o Fjodoru Mihailoviču Dostojevskom.
Ova izložba priređena je povodom obeležavanja 200 godina od rođenja Dostojevskog (1821−1881). 
 
Postavka, koju čini izbor dela Fjodora M. Dostojevskog i literature o njemu, može se pogledati do 4. jula u javnom katalogu Biblioteke. 
 
Autorke izložbe su Marina Đačić i Marina Šmudla, urednik Selimir Radulović. 
 
Elektronski katalog izložbe dostupan je na vebsajtu www.bms.rs. 
 
Fjodor Mihailovič Dostojevski rođen je u Moskvi 1821. godine u porodici vojnog lekara Mihaila Andrejeviča Dostojevskog. Školovao se kod privatnih učitelja, a 1838. godine je  upisao Inženjersku akademiju u Petrogradu.  Nakon šest godina školovanja dobio je zvanje potporučnika i stupio u službu, međutim ubrzo se u potpunosti posvećuje književnosti, i to prevodu romana Evgenija Grande Onore de Balzaka. Njegov prvi roman Bedni ljudi (1845) dobio je odlične kritike i doneo mu je slavu. Dostojevski je 1849. godine, zajedno sa grupom revolucionara, bio uhapšen i zatvoren u Petropavlovskoj tvrđavi. Nakon nekoliko meseci u zatvoru bio je osuđen na smrtnu kaznu, ali pogubljenje je neposredno pred izvršenje zaustavljeno i kazna je promenjena na nekoliko godina progonstva u Sibir. Vreme koje je proveo u Sibiru nije prekinulo njegov književni razvoj. Nakon povratka sa robije objavljuje romane: Selo Stepančikovo i njegovi stanovnici (1859), Poniženi i uvređeni (1861), Zapisi iz Mrtvog doma (1861). U isto vreme, zajedno sa bratom Mihailom, pokrenuo je nekoliko književnih časopisa koji nisu dugo izlazili. Stvaralaštvo je nastavio romanima Zapisi iz podzemlja (1864), Zločin i kazna (1866), Kockar (1866), Idiot (1867), Zli dusi (1871-1872), Mladić (1875), Braća Karamazovi (1879-1880). Dostojevski je bio urednik književnog časopisa Piščev dnevnik. Autor je i brojnih novela i pripovedaka.
 
Dostojevski je umro 1881. godine. 
 
Njegova dela imala su veliki uticaj na razvoj svetske književnosti i danas se smatra jednim od najvećih ruskih pisaca.

Komentari 0

    Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Novi Sad - Vodič

Razgovor o delu Ingeborg Bahman u petak

Kulturni centar Vojvodine "Miloš Crnjanski" organizuje razgovor o delu Ingeborg Bahman, austrijske pesnikinje i književnice koja se smatra pionirkom evropskog feminizma i posleratne književnosti.