Biblioteka Matice srpske priredila je elektronsku izložbu o najpoznatijem lingivsti 20. veka, semiologu, začetniku strukturalne lingivstike, univerziteskom profesoru Romanu Jakobsonu.
Postavka, koju čini izbor dela Romana Jakobsona, kao i literatura o njemu, može se pogledati do 2. januara 2021. godine u javnom katalogu Biblioteke i na njenom veb sajtu.
Autori izložbe su Tatjana Bogojević i Mirko Dimić, urednik Selimir Radulović.
Rođen i školovan u Moskvi, studirao je lingvistiku, istoriju književnosti i folklor, a doktorirao u Pragu, 1930. Od samog začetka studija istakao se kao jedan od najboljih studenata jezika, usmeravajući svoje istraživačke i intelektualne napore ka funkcijama jezika i poteškoćama sa kojima se jezik susreće. Bio je vodeća figura Moskovskog lingvističkog kruga i učestvovao u moskovskom aktivu svetske avangardne umetnosti i poezije. Jedan je od utemeljivača Praškog lingvističkog kružoka i koautor Teza Praškog lingvističkog kružoka (1929). Karijeru univerzitetskog profesora započeo je u Brnu na Masarikovom univerzitetu, a preko Skandinavije (1939 - 1941) odlazi u SAD (1941), gde ostaje do kraja života.
Osnovao je Njujorški lingvistički kružok (1943) i glasilo "Word", predavao je na Kolumbijskom univerzitetu (od 1946) i na Harvardu (od 1949. do penzionisanja). Iako je Roman Jakobson u skladu sa programom praške škole, kao njen najeminentniji član, najviše pažnje poklanjao istraživanju fonologije i distinktivnih obeležja, njegova naučna delatnost bila je višestruka. Harvardska slavistička škola, koju je Jakobson osnovao, i danas je jedna od najreprezentativnijih u svetu. Bio je i počasni profesor na MIT-u, počasni doktor 25 univerziteta i član devet akademija nauka.
Najvažnija dela Romana Jakobsona, prevedana na srpski jezik, su: Ogledi iz poetike, Lingvistika i poetika, Šest predavanja o zvuku i značenju, Teze Praškog lingvističkog kružoka, Temelji jezika (sa M. Helijem).
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Specijalna projekcija eksperimentalnog filma reditelja Slobodana Šijana "Jutro u ružičastom" iz 1971. godine, biće u sredu, 30. oktobra u 18h u kino sali Muzeja savremene umetnosti Vojvodine.
Pozorišni festival srednjih škola Vojvodine "Školsko pozorje", čiji je organizator i domaćin po 26. put Gimnazija "Svetozar Marković", održaće se od 29. do 31. oktobra.
Projekcija filma "Mandarine" najpoznatijeg gruzijskog reditelja i scenariste Zaze Urushadzea, održaće se u utorak, 29. oktobra u Omladinskom centru CK13.
Program "Umetnica u fokusu – Slavica Perović", na kom će biti predstavljen autorkin najnoviji roman "Nova Nora", biće održan u utorak, 29. oktobra, u Kulturnom centru Vojvodine "Miloš Crnjanski".
Delo naše mlade sugrađanke, kompozitorke savremene umetničke muzike, Hristine Šušak, biće predstavljeno u nedelju, 27. oktobra, u Kulturnoj stanici Svilara.
U Spomen-zbirci Pavla Beljanskog, u subotu, 26. oktobra, organizuju se dva vođenja kroz izložbu "Svestrani umetnik Nikolaj Petrovič Krasnov: akvareli i crteži".
Povodom pola veka postojanja Novosadskog pozorišta, tri autora (Kornelia Goli, Zoran Maksimović i Vladimir Kopicl) napisala su dva zasebna izdanja o tom teatru, na mađarskom i na srpskom jeziku.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar