Povodom 100 godina od rođenja Miće Popovića: Elektronska izložba Biblioteke Matice srpske

Povodom obeležavanja 100 godina od rođenja slikara, reditelja, književnika i teoretičara umetnosti Miće Popovića, Biblioteka Matice srpske priredila je elektronsku izložbu građe iz svojih zbirki.

Postavka, koju čini izbor iz dela Miće Popovića, kao i literatura o njemu, može se pogledati do 25. juna, u javnom katalogu Biblioteke i na njenom veb-sajtu www.bms.rs. 

Autorke izložbe su Tatjana Bogojević i Bojana Bjelica, a urednik Selimir Radulović.
Mića Popović rođen je u Loznici, 12. juna 1923. Godine 1927. sa porodicom se seli u Beograd, gde pohađa osnovnu školu i Treću mušku gimanziju. Jedno vreme bio je član uprave školske literarne družine "Javor". Prvi put izlaže na XIII jesenjoj izložbi u "Cvijeti Zuzorić" (1940). Maturirao je nekoliko dana pre početka rata (1941), a Akademiju likovnih umetnosti upisuje u klasi Ivana Tabakovića (1946). Formirao je "Zadarsku grupu" (1947), a posle povratka u Beograd izbačen je sa Akademije. 
 
Prvu samostalnu izložbu imao je  1950. u Paviljonu na Malom Kalemegdanu, a 1952. priređuje izložbu Selo Nepričava u Muzeju Vuka i Dositeja, kada se bavi i teorijom umetnosti. Prvu knjigu iz te oblasti izdaje 1954. pod nazivom "Sudari i harmonije". Sledi izložba "Od magle do kostiju" u Umetničkom paviljonu na Kalemegdanu, a nakon toga niz izložbi u zemlji i inostranstvu. 
 
Krajem 1950. pravi enformel slike, redovno izlaže na Oktobarskom salonu, a 1965. pristupa Umetničkom udruženju "Lada". U to vreme bavi se i pozorištem pa je režirao komad "Viktor ili deca na vlasti". Napravio je samostalnu izložbu pod nazivom "Slikarstvo prizora" (1971), posle koje putuje po Kini, Indiji, Iranu. Obilazi Ameriku čitave 1980. godine.
 
Napisao je knjige: Sudari harmonije (1954), Izlet (1957), U ateljeu pred noć (1962), Ishodište slike (1983), i uradio filmove: Čovek iz hrastove šume (1963), Roj (1966), Kameni despot (1967), Delije (1968) i Burduš (1970). Predavao je na Njujorškom državnom univerzitetu u Olbaniju, kao gostujući profesor. Izabran je za dopisnog člana SANU 1978, a za redovnog člana 1985. Dobitnik je brojnih značajnih nagrada. U Loznici je otvorena njegova Spomen-zbirka i proglašen je za počasnog građanina (1989).
 
Preminuo je 22. decembra 1996.
  • braka

    08.06.2023 00:41
    Politika
    Sećam se izložbe u Cveti Zuzorić i slike čovrka koji ulazi u putnički vagon, gde mu se ne vidi glava a iz zadnjeg džepa viri novinski list Politika. Izložba bila zabranjena. Negde oko 1985g.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Novi Sad - Vodič

Razgovor o delu Ingeborg Bahman u petak

Kulturni centar Vojvodine "Miloš Crnjanski" organizuje razgovor o delu Ingeborg Bahman, austrijske pesnikinje i književnice koja se smatra pionirkom evropskog feminizma i posleratne književnosti.