Elektronska izložba posvećena Geteu u Biblioteci Matice srpske

Biblioteka Matice srpske priredila je elektronsku izložbu građe iz svojih zbirki i zbirke ROMS-a povodomm obeležavanja 275 godina od rođenja nemačkog pisca Johana Volfganga fon Getea.
Elektronska izložba posvećena Geteu u Biblioteci Matice srpske
Foto: 021.rs
Postavka, koju čini izbor iz dela Johana Volfganga fon Getea, kao i literature o njemu, može se pogledati do 2. juna u javnom katalogu Biblioteke i na njenom veb-sajtu www.bms.rs. 
 
Autor izložbe je Vanja Kovačević, a urednik Selimir Radulović. 
Johan Volfgang Gete je rođen 28. avgusta 1749. godine u Frankfurtu na Majni u Nemačkoj. Njegov otac je bio važna i poštovana ličnost i uglavnom se bavio kolekcionarstvom, a majka Elizabeta je bila ćerka jednog od najstarijih frankfurtskih dostojanstvenika, i po godinama je bila bliža svom sinu nego suprugu. 
 
Gete je od malena pokazivao sklonosti ka crtanju i književnosti, a kasnije i ka dramskoj umetnosti. Studirao je prava u Lajpcigu 1765. godine, koji je bio centar nemačkog književnog preporoda u to doba, a onda i u Strazburu 1770. godine. Uz prava pohađao je botaniku, hemiju i anatomiju. U Strazburu upoznaje Herdera, koji se već proslavio kritičkim spisima. Pod njegovim uticajem, Gete počinje da se interesuje za poeziju narodnog predanja i za nemačku nacionalnu prošlost. Ubrzo se uklapa u pokret Šturm und drang (nem. Sturm und Drang – oluja i nagon). Nakon završenih studija započeo je sopstvenu advokatsku praksu sa ciljem da pravo učini humanijim. Godine 1771. radi u Frankfurtu kao advokat. Odlazi 1772. godine, jer oseća da remeti mir između svog prijatelja Kestnera i njegove verenice Šarlote Buf. Vest o samoubistvu njegovog poznanika i događaj kada mu je rečeno da izbegava kuću trgovca Brentana sa čijom je ženom voleo da svira, dali su mu građu za prvi roman. 
Roman "Jadi mladog Vertera" izdaje 1774. godine, i on mu donosi svetsku slavu, dok je iza sebe imao dramu Gec od Berlihingena iz 1773. godine, poznatu, ali ne u tolikoj meri. Pretpostavlja se da zbog nedostatka iskustva nije bio uspešan advokat i da je gubio parnice. Verio se sa Elizabet Šeneman (Lili iz njegovih pesama) i nakon toga je zauvek otišao iz rodnog grada. 
 
Na poziv Karla Avgusta, vojvode od Saks-Vajmara, otišao je 1775. godine u Vajmar gde je obavljao niz političkih poslova. Naposletku je postao vojvodin glavni savetnik. Doveo je Herdera, zatim i Šilera, u Vajmar, te on postaje značajno duhovno stecište Nemačke. Upoznaje Šarlotu fon Štajn kojoj posvećuje 1.700 pisama. 
 
Od 1786. do 1788. putovao je Italijom i upravljao vojvodskim pozorištem Vajmara. U to vreme je završio Egmonta, pretočio u stihove Ifigeniju i započeo Torkvata Tasa. Učestvovao je u ratu protiv Francuske što se veoma odrazilo na njegovu ličnost. Učestvovao je kao oficir pruske vojske u bici kod Valmija, tokom francuskih revolucionarnih ratova, a kasnije se upoznao sa Napoleonom i bio odlikovan ordenom Legije časti. Prijateljstvo sa Fridrihom Šilerom je potrajalo  sve do Šilerove smrti (1805). Iako je imao verenicu, oženio se Kristijanom Vulpius 1806. godine. Gete se od 1794. godine posvetio isključivo pisanju, i nakon niza neprevaziđenih dela, godine 1832. preminuo u Vajmaru od srčanog napada, mesec dana nakon što je završio drugi deo Fausta, koji je objavljen posthumno. 
 
Njegovo prvo delo napisano pre odlaska u Vajmar, tragedija "Gec od Berlihingena", ujedno je i prvo delo koje ga je proslavilo. Zatim je usledio roman "Jadi mladog Vertera" koje mu je donelo izvanrednu naklonost svetskog čitalaštva. U periodu dok se družio sa Fridrihom Šilerom dovršio je "Godine učenja Vilhelma Majstera" i prelepu pesmu "Herman i Dorotea" (u ovom epu, povodom revolucije, protiv koje je bio, slavi porodicu, svakodnevni rad i mir), kao i "Rimske elegije". U periodu Od Šilerove do svoje smrti, napisao je Fausta, Izbor po srodnosti, svoju pseudo-autobiografiju Iz mog života: činjenice i fikcija, opisao je putovanje po Italiji, objavio je dosta naučnih radova i seriju rasprava o nemačkoj umetnosti. Njegova dela imala su ogroman uticaj na književnost i umetnost čim su se pojavila.

Komentari 0

    Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Novi Sad - Vodič

Razgovor o delu Ingeborg Bahman u petak

Kulturni centar Vojvodine "Miloš Crnjanski" organizuje razgovor o delu Ingeborg Bahman, austrijske pesnikinje i književnice koja se smatra pionirkom evropskog feminizma i posleratne književnosti.