Postavka, koju čini popis izabranih dela Stjepana Mitrova Ljubiše, tekstovi i publikacije o njemu, može se pogledati do 23. juna u javnom katalogu Biblioteke i na njenom veb-sajtu www.bms.rs.
Autorka izložbe je Tatjana Bogojević, urednik Selimir Radulović.
Stjepan Mitrov Ljubiša potiče iz hercegovačke porodice junaka i sveštenika. Osnovnu školu slušao je na italijanskom i narodnom srpskom jeziku. Svoj program izneo je na Bokeškoj skupštini (1848), zalažući se za: ravnopravnost jezika, pravo veroispovesti u svim konfesijama i ekonomski razvoj Boke i Dalmacije. Bio je jedan od najistaknutijih članova Narodne stranke, više puta bokeljski predstavnik na Dalmatinskom saboru i saborski predstavnik na Carevinskom veću u Beču. Na otvaranju JAZU (1867) govorio je o važnosti bratstva slovenskih naroda. Sarađivao je sa Jovanom Ristićem, knjazom Nikolom Petrovićem, Valtazarom Bogišićem i drugim značajnim ličnostima. Umro je u Beču, 1878. godine. Sahranjen je pored Vuka Karadžića i Branka Radičevića, uz nadgrobnu reč Laze Kostića. Posmrtni ostaci preneti su i sahranjeni u Budvi (1885).
Objavljivao je članke i književne radove u brojnim časopisima: Srpsko-dalmatinskom magazinu, Akrkivu za poveštnicu jugoslavensku, Narodnom listu, Dubrovniku: zabavniku Štionice dubrovačke, Orlu, Kalendaru Matice dalmatinske, Pravu, Glasu Crnogorca, Otadžbini, Zastavi, Srpskoj zori i dr. Priredio je latinično izdanje Gorskog vijenca (1868). Književni rad započeo je prevodima sa latinskog i italijanskog. Kod Dragutina Pretnera u Dubrovniku izdao je prvu knjigu Pripovjesti crnogorske i primorske, 1875. kada je skrenuo na sebe pažnju učenog sveta. Njegova najpoznatija pripovetka Kanjoš Macedonović dramatizovana je više puta. Celokupna dela objavljena su 1928‒29, a Sabrana djela, 1985. i 2022. Dela su mu prevedena na češki, ruski, engleski, poljski, italijanski, nemački, rumunski, bugarski, mađarski, francuski i albanski. Posebna izdanja pripovedaka objavljena su na italijanskom.
.jpg "Testirajte znanje uz zabavu: Novi kviz")
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar