Spomen-zbirka Pavla Beljanskog realizuje ovu izložbu u saradnji sa Zavodom za zaštitu spomenika kulture Grada Beograda, povodom obeležavanja 160 godina od rođenja Nikolaja Petroviča Krasnova i u okviru Dana evropske baštine.
Stvaralaštvo ruskog arhitekte Nikolaja Petroviča Krasnova (Honjatino, 1864 – Beograd, 1939), dalo je posebno obeležje srpskoj arhitekturi između dva svetska rata. Ruski carski arhitekta, pripadnik dvora Romanovih, Krasnov je nakon Oktobarske revolucije emigrirao u Jugoslaviju, a njegov dolazak u Beograd značio je stvaranje nove estetike grada u kojoj se kao poseban aspekt izdvajaju monumentalna zdanja ruske provinijencije.
Njegovi arhitektonski projekti između ostalih uključuju projektovanje Zgrade Arhiva Srbije, Palate Ministarstva finansija Kraljevine Jugoslavije, ali i radove na Palati Narodne skupštine, Dvorskog kompleksa na Dedinju i mnogim drugim objektima koji predstavljaju deo identiteta prestonice i od kojih su neki vremenom uvršteni u spomenike kulture.
Za sobom je ostavio i velik broj akvarela i crteža kuća, sakralnih i memorijalnih objekata, enterijera, nameštaja i različitih arhitektonskih detalja. Izlaganjem tih crteža i akvarela biće prikazan deo rada ovog arhitekte koji do sada nije bio dovoljno osvetljen.
Otvaranje je u 20 časova.
Izložba traje do 27. oktora.
Drugi segment izložbenog projekta realizuje se u Zavodu za zaštitu spomenika kulture Grada Beograda, gde je od 12. septembra postavka pod nazivom "Svestrani umetnik Nikolaj Petrovič Krasnov: arhitektonsko nasleđe Beograda".
.jpg "Novosađanka podnela prijavu protiv doktorke u Betaniji: Prošla pakao tokom porođaja")
.jpg "Tradicionalni")
.jpg "Druženje uz strane jezike sutra u Radio kafeu")
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar