"Interfest" je zamišljen kao promocija vinske kulture i afirmacija kulturnog i privrednog povezivanja, ali i kao mesto gde će se predstaviti domaća kulturna i turistička ponuda.
Po dostupnim podacima, na novosadskom festivalu vina su izlagale vinske kuće iz Srbije, Slovenije, Hrvatske, Makedonije, Austrije, Španije, Argentine i Australije, a posetilaca je bilo više od 200.000.
Kako je za 021 ispričala Nataša Budisavljević Radišić, predsednica Udruženja "Interfest", cilj je, od početka, pored promocije vinske kulture, bilo i gajenje ljubavi prema ovom napitku kod Novosađana.
"Trudili smo se da vino objasnimo posetiocima festivala sa namerom da se vino zavoli. Mi organizujemo predavanja i radionice gde svi koji požele mogu da dođu i da nauče nešto o vinima. Tokom svih ovih godina objašnjavali smo kako treba degustirati vino, od čega treba na festivalu krenuti. Iz tog zapravo vinskog bontona, zna se da se prilikom degustacije kreće prvo od laganih vina, dakle od penušavih, od belih, pa onda preko rozea do crvenih vina, koja su teža", objasnila je.
Ove godine "Interfest" se održava od 9. do 11. jula.
Vinu je mesto među ljudima
"Interfest" je prvi put održan 2004. godine na Ribarcu, a Budisavljević Radišić prisetila se kako su ti rani dani izgledali.
"Mi smo taj prvi festival organizovali na Ribarskom ostrvu, sa idejom da bude pored Dunava i da to bude jedan lep događaj. Posle prvog festivala shvatili smo da mi treba da dođemo među ljude jer vino, očigledno, tih godina nije bilo nešto što će privući ljude da odu dalje od centra. I od tada, od tog drugog festivala 2005. godine, festival se održava u centru Novog Sada. To je zapravo dalo priliku našim vinarima da pred što većim brojem posetilaca predstave svoje proizvode", navela je.
Od drugog festivala postalo je jasno da šardone, roze, rizling i pino noar najslobodnije klize niz grlo upravo na Trgu slobode. Baš se tu vinari iz Novog Sada, Srbije i regiona, svake godine predstavljaju Novosađanima i turistima.
Prvi čokoti vinove loze u Srbiji zasađeni na Fruškoj gori
Budisavljević Radišić naročito naglašava da u Novom Sadu i okolini postoji duga istorija vinove loze i pravljenja vina, kao i da su ovi krajevi bogati različitim sortama koje su svojstvene baš njima.
"Prvi čokoti vinove loze su zasađeni upravo na Fruškoj gori. Od tada do danas se vino neprekidno proizvodi u našoj zemlji. Kada govorimo o našem, fruškogorskom vinogorju, ono je zaista bogom dano za vino", kazala je Budisavljević Radišić.
Te prve čokote zasadio je pre 18 vekova rimski car Marko Aurelije Prob, rođen u Sirmijumu, današnjoj Sremskoj Mitrovici.
Budisavljević Radišić ističe da i danas imamo prelepa vina pravljena od vinove loze gajene na Fruškoj gori.
"Naši vinari danas forsiraju autohtone sorte. Srpsko vinarstvo je krenulo od stranih sorti, ali su vrlo brzo shvatili da mi ne možemo da konkurišemo tradicionalnim svetskim vinskim zemljama i njihovim nacionalnim sortama, nego sa nečim što niko nema, a mi takvih sorti imamo", objasnila je.
Ujedinjenim snagama malih vinarija i Interfesta, Novi Sad i Vojvodina na putu su da postanu atraktivni vinski region, a Novosađani se približavaju tome da svoje znanje dovedu na nivo francuskog ili italijanskog. Ova optimistična, ali i realna predviđanja možemo zaključiti rečenicom Tina Ujevića: "Ne poznavati ukus vina, isto je što i ne videti boje".
Realizaciju ovog teksta podržao je TONS.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju -
LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
.jpg "FOTO: Praznik vina u srcu Novog Sada")
.jpg "Novi Sad - Voša - Borovo: Fudbalska groznica")
.jpg "Jedno drugačije novosadsko detinjstvo")
.jpg "Farmerke, pesnice i Džejms Din sa Podbare")
.jpg "FOTO: Znate li da u Veterniku postoji bosanska brvnara koja je spomenik kulture?")
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar