Festival je nastao u okviru obeležavanja 150 godina od rođenja i sto godina od smrti velikog komediografa Jovana Sterije Popovića.
U definisanju programa Sterijinog pozorja učestvovale su tada najistaknutije ličnosti javnog života Jugoslavije. U prvom Odboru Sterijinog pozorja bili su, između ostalih, Josip Vidmar, Ivo Andrić, Branko Gavela, Dimitar Kjostarov, Mladen Leskovac, Veljko Petrović, Tomislav Tanhofer, Radomir Radujkov i Miloš Hadžić.
Glavni ciljevi festivala su tada, kao i sada, bili unapređenje pozorišne umetnosti i stimulisanje razvoja domaće dramske književnosti. Do 1991. godine, festival je nosio naziv Jugoslovenske pozorišne igre.
Direktor Sterijinog pozorja Miroslav Radonjić, pričao je za 021 kako su na manifestaciju tokom decenija pozitivno ili negativno uticale razne društveno-političke okolnosti.
"Najdramatičnije je svakako bilo 1991. godine kada se raspala Jugoslavija i kada se postavilo pitanje o smislu opstanka jedne takve institucije festivala koji je imao izrazito jugoslovenski karakter. Na svu sreću, bilo je dovoljno pametnih ljudi koji su zaključili da je važno da se takve institucije sačuvaju. I onda, od 1992. godine do sada, festival koji se nazivao Jugoslovenske dramske igre se naziva Sterijino pozorje po instituciji koja ga organizuje", kaže Radonjić i dodaje da su se mnoge stvari koje su se dešavale u zemlji "prelamale kroz programe" Sterijinog pozorja.
Da je Pozorje ogledalo društvenih i političkih dešavanja u državi i svetu pokazuju i teme koje određuju selekciju predstava. U godini za nama, tema je bila "Pobuna-ženski rod", a ona je diktirala selekciju predstava sa autentičnim pristupom temama u vezi sa emancipacijom žena. U 2020. godini, u kojoj je Pozorje više puta odlagano zbog pandemije virusa korona (OVDE), slogan je "Stvarnost - čudnija od mašte", a učesnici su vođeni stvarnošću, kao konkretnom inspiracijom i predočavaju uzbudljivu i često gorku realnost u kojoj živimo.
Upravo zato je Sterijino pozorje od neprocenjivog značaja za kulturu Novog Sada.
"Novi Sad je svakako prepoznatljiv, ne samo u ovom regionu bivše Jugoslavije, nego i šire, i po Sterijinom pozorju, kao jednom od najrelevantnijih pozorišnih festivala u ovom delu Evrope i instituciji koja svojim delatnostima svakako afirmiše i dramsku književnost, ali i pozorišnu umetnost u najširem smislu te reči", mišljenja je Radonjić.
Pored organizacije festivala, Sterijino pozorje više od 50 godina objavljuje i časopis o pozorišnoj umetnosti "Scena", izlaže pozorišne plakate i fotografije i organizuje simpozijum pozorišnih kritičara i teatrologa. Dokumentaciono-istraživački centar Pozorja čuva više od sedam hiljada pozorišnih plakata, dve hiljade rukopisa dramskih dela i više od 45 hiljada pozorišnih fotografija.
Sve ovo čini doprinos institucije i manifestacije Sterijino pozorje nemerljivim.
"Bez kulture i umetnosti, bez naše tradicije i savremenog stvaralaštva bojim se da postajemo bezlična masa. Mislim da su to temeljne vrednosti jedne zajednice, a Sterijino pozorje je zaista jedan deo, jedan kamenčić tog jednog širokog mozaika kojim se Novi Sad promoviše kao jedan grad koji neguje svoje kulturne i umetničke vrednosti", zaključuje Radonjić.
Realizaciju ovog teksta podržao je TONS.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju -
LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
.jpg "Novi Sad - Voša - Borovo: Fudbalska groznica")
.jpg "Jedno drugačije novosadsko detinjstvo")
.jpg "Farmerke, pesnice i Džejms Din sa Podbare")
.jpg "FOTO: Znate li da u Veterniku postoji bosanska brvnara koja je spomenik kulture?")
Komentari 3
Brunova mama
https://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9F%D0%BE%D0%B7%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%88%D1%82%D0%B5
Penzioner
Marko
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar