Milan Kaćanski tog dana ima 34 godine, oženjen je, otac dvoje dece, producent je u Sterijinom pozorju. Na taj dan, 22. februara 2019. godine, ima tačno 142 kilograma. Mrzovoljan je i nervozan zbog toga, svestan je da mu se život teče od jednog prejedanja do drugog.
Tog istog dana, kao i mnogo puta pre toga, odlučuje da mora da smrša. Ovoga puta, umesto desetine dijeta koje je probao i koje su neslavno propale, odlučuje da pokuša nešto drugo. Da ne sledi nijednu dijetu, već da pokuša da osluškuje svoj organizam, da nasluti šta mu je i koliko potrebno da bi radio bolje. Odlučuje to čvrsto, čvršće nego ikad, jer zna da mu se sa 142 kilograma ne smeši baš svetla budućnost.
Devet meseci kasnije, Milan Kaćanski ima godinu više, bračni status je nepromenjen, otac je dvoje - sada devet meseci starije dece, još uvek je zaposlen u Sterijnom pozorju, ali više nije mrzovoljan, ni nervozan. Drugi je čovek. Ima 60 kilograma manje na svom telu, dakle 82 kilograma i u svakom smislu drugačije grli život.
Ovo je priča o čoveku koji se deset godina borio sa kilogramima i koji je najzad dobio bitku protiv njih. Pobedio ih je snagom volje, i ne samo to, već je od fudoholika postao heltoholik koji danas preko svog instagram profila STOMAKiJA pomaže ljudima sa sličnim problemima da uspostave miroljubiviju koegzistenciju sa hranom, zdravljem i svojim organizmom.
Kaže da ime STOMAKiJA oslikava njegovu borbu sa viškom kilograma i stomakom, da ono nije samo njegovo, kao što ni borba sa kilogramima nije samo njegova. STOMAKiJA predstavlja borbu svih nas, ističe Kaćanski.
Kako si od fudoholika postao healthholik?
Jednostavno mi je bilo dosta takvog života. To i nije bio život, nego surovo preživljavanje iz dana u dan, od prejedanja do prejedanja. Presekao sam i zacrtao sebi cilj. Mnogo sam puta to pokušao i ranije, ali je ovaj put to bilo drugačije.
Ovoga puta nisam počeo ni sa kakvom dijetom, već umerenom, raznovrsnom ishranom. I to je dalo odlične rezultate. Proces mršavljenja sam počeo 22. februara 2019. godine.
Koje si sve dijete probao pre nego što si došao do onog što sada praktikuješ?
Probao sam na desetine raznih dijeta. Sve znane i neznane. Većina njih donosi kratkoročne rezultate, jer smanjite unos hrane i to traje neko vreme. Čim prestanete sa dijetom, a ne možete zauvek biti na njoj, kilogrami ne samo da se vraćaju, nego se i nabaci koji preko prethodne kilaže.
Do te ishrane, uz pomoć koje sam za devet meseci smršao 60 kilograma i koje se pridržavam već skoro dve godine, došao sam nekom zdravom logikom i praksom, odnosno eksperimentisanjem na sebi.
Nikada mi nije bilo prijatno, niti sam mislio da je normalno da se jede samo meso, ili samo povrće, ili da se bilo šta u potpunosti izbacuje iz ishrane - osim ako neko ima zdravstvenih problema.
Kada sam gledao fotografije svojih deda, baba i roditelja, većina njih su bili mršavi. Onda sam malo istraživao i došao do zaključka da treba obratiti pažnju na količine hrane koju unosiš i fizičku aktivnost. U tome je suština. Ne treba preterivati. Naravno da je to najteže, ali se upornošću sve može dostići.
Tvoja priča o snazi volje, ili snazi očaja iz kojeg volja jednom mora da bukne, motivaciona je u svakom smislu? Kako snaga volje biva probuđena u čoveku danas? Kako je bila probuđena u tebi? Šta ga motiviše - da li dodirivanje nekog dna, strah do neugodnog kraja? Da li to kada registruje kako je trom i mrzovoljan, ili nešto sasvim drugo?
Svi se razlikujemo i sve nas motivišu različite stvari. Ja mogu govoriti u svoje ime. Meni je jednostavno bilo dosta takvog života. Bilo mi je teško, neizdrživo. Okolina to nije mogla da vidi, jer sam to skrivao duboko u sebi. Znao sam da se neće dobro završiti ukoliko nešto pod hitno ne promenim.
Zacrtao sam sebi cilj. Prvo su to bili sitni koraci. Da skinem jedan kilogram, pa još jedan, a onda sam povećavao na pet kilograma i tako malo po malo. Znao sam kako želim da izgledam, i što je još bitnije, zacrtao sam sebi da ću jednoga dana uspeti da istrčim ultra trail trku tj. trku po planini dužu od 42 kilometra.
Za dve godine stigao sam do dužine od 26 kilometara. Nije loše. Još uvek napredujem, iz dana u dan. Mislim da je to proces koji će zauvek trajati. Sviđa mi se ona izreka "Ako ne napreduješ, onda stagniraš."
Kako su izgledali prvi koraci tog mršavljenja? Kako je organizam reagovao fizički, kako mentalno? Kako to sada traje? Da li se i odrastao čovek mora uobročiti?
U početku je najteže. Uvode se neke nove navike i organizam se buni, sve dok u jednom trenutku ne shvati koliko mi je lakše i bolje. Onda sve počinje da teče i da se sklapaju kockice. Prvih mesec dana sam jedva izgurao. Zbog velikog viška kilograma nisam želeo da ugrozim kolena i zglobove. Tek nakon što sam skinuo nekih 12-13 kilograma počeo sam sa laganim trčanjem. Prvo je to bilo 2-3 puta po 100 metara, pa 200 metara, pa 500 metara i tako se povećavalo. Sada negde u proseku na treningu trčim po 10 kilometara, ali trebalo je vremena da stignem dovde. Konstantnost daje rezultate.
Kako si za to vreme usklađivao ishranu i posao, odnosno ishranu tokom radnog vremena? Mnogi ljudi upravo to ne znaju da organizuju.
Kako bih uspeo sve da uklopim i uspem da ubacim trening u svakodnevni raspored, morao sam da korigujem svoju satnicu. Počeo sam da ustajem oko pet sati da bih završio trening do nekih sedam sati i onda nastavio sa ostalim obavezama: spremanje doručka za porodicu, spremanje dece za školu i vrtić, posao, dečiji treninzi... Kako bih mogao da ustanem tako rano, morao sam i ranije da odem u krevet. Trudim se da to, ako je moguće, bude do 22.30 sata.
Ishrana je takođe stvar organizacije. Ovakav način ishrane daje mnogo slobode jer ja nemam unapred spreman jelovnik ili tako nešto. Jedem ono što imam, ili što mi se jede u datom trenutku. Opet napominjem da su najvažnije količine hrane. Često supruga i ja skuvamo ručak uveče za naredni dan, pa ga onda ponesem na posao. Gledam da se pridržavam satnice obroka jer sam tako navikao svoje telo. Doručkujem oko devet sati, ručam oko 13 a večeram do 18 sati.
Kako si otkrio koji sport treba da ukomponuješ sa novim načinom života?
Meni je trčanje mnogo pomoglo pri mršavljenju. Lagano, dugo trčanje. Tako sam uspeo da istopim veliki deo masnoća iz tela. Potpuno sam se zaljubio u ovaj sport i moram da priznam "navukao". Sada tražim nove izazove i prijavljujem se na trke po planinama Srbije.
Šta je zabranjeno u svemu tome? Da li samo odustanjanje od odluke, ili i neka namirnica, neko ponašanje u odnosu na nju?
Nema zabranjenih stvari. Moramo naučiti da osluškujemo svoje telo. Ono će nam najbolje pokazati da li radimo dobru stvar. Nemojte samo da kopirate šta neko drugi radi jer najčešće nećete dobiti iste rezultate. Sve treba prilagoditi sebi.
Nakon što sam uspeo da smršam preko 60 kilograma, osećam se fenomenalno. Imam 36 godina i trenutno sam u najboljoj kondiciji u životu. Zaboravite na sulude i restriktivne dijete. Smanjite malo količinu hrane i krećite se što više. Uživajte u životu.
Znaš li da li si nekoga inspirisao na nešto slično?
Inspirisao sam mnogo ljudi. Zato sam i pokrenuo profil
@stomakija na Instagramu kako bih pokazao ljudima da je moguće smršati toliko kilograma na potpuno prirodan način, bez suludih dijeta i hemijskih preparata. Svakodnevno mi se javljaju ljudi našeg porekla iz celog sveta kako bi podelili sa mnom svoj uspeh i zahvalili mi.
.jpg "Inspektor u penziji o optužnici za pad nadstrešnice: Tri tužilaštva u jednom predmetu - opstrukcija")
Komentari 17
Juca
Nikola
Blago vama koji se gojite. Ja bih jako voleo da imam vas metabolizam i da mi se lepe kilogrami.... Ali na zalost, nije tako, uvek sam imao problem sa manjkom kilograma, izuzetno tesko se ugojim a vrlo lako gubim kilograme, dovoljno je samo da imam manji stres a onda nema ni apetita. Mogu satima da ne jedem, kad nesto radim - zaboravim da jedem, prosto - hrana mi nije na listi prioriteta. Kad jedem, to su male kolicine, organizam ne prima vise - ako preteram - odmah se visak "izbaci" i kao da nisam jeo. Pisem ovo samo da vidite da postoji i druga krajnost i da nije lako biti ni "mrsav".
Uspeh
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar