Gotovo svaki stariji Novosađanin voli danas da se pohvali da je poznavao Miroslava Miku Antića ili još više da kaže da je sedeo sa njim u nekoj kafani i pio.
Foto: 021 (arhivske fotografije)
Međutim, tu se sve priče o njemu završavaju, uz pomen pesama koje su svima poznate iz školskih udžbenika. Međutim, Antić, rođen u Mokrinu 1932. godine, nije bio samo uspešan pesnik i boem, nego i vrstan novinar koji je veliki deo karijere proveo u novosadskom Dnevniku i njegovim raznim izdanjima.
Direktor Istorijskog arhiva grada Petar Đurđev kaže da je svojim reportažama, intervjuima i tekstovima uglavnom na novosadskim stranicama Antić učinio da ovaj list tih godina bude nezaobilazno štivo u Novom Sadu.
"On je godinama pisao za ovaj novosadski dnevni list, pisao je reportaže i specifične žanrove koji su prestavljali kombinaciju malih književnih priča i reporterskih zapisa koji su uglavnom bili naslovljeni sa 'Obično petkom'. Tu su bili i intervjui sa poznatim javnim ličnostima pod imenom 'Žurnal Miroslava Antića'. Upravo kroz ovaj deo svog stvaralačkog rada pokušavao je da kritikuje i prikazuje realnost, te je postao najprepoznatljivije lice Dnevnika i zahvaljujući njemu tada je ovaj list postao sastavni deo svake novosadske porodice", priča Đurđev.
Prema njegovim rečima, Antić je radio i za televiziju, a mnogi i danas smatraju da je njegov dokumentarni film "Spomenik" iz 1968. godine doveo do toga da Novi Sad dobije dostojno obeležje nastradalima u Novosadskoj raciji 1942. godine.
"Snimanjem ovog filma, koji je prvenstveno sjajno filmsko svedočanstvo sa pričom o tom strašnom stradanju sa izjavama brojnih svedoka, čime je sačuvano za istoriju izvore za dalja istraživanja, on je verovatno i uzrokovao to da Novi Sad tri godine kasnije dobije i pravo spomen obeležje na Keju", kaže direktor Istorijskog arhiva grada.
Antić je i kao novinar i kao pisac i javna ličnost pokušao da ukaže na ono što ne valja u jugoslovenskom društvu.
Teško je dati ocenu o tome koliko je uspevao u svojoj nameri da ukaže na ono loše. Svet je napustio 1986. godine, pred sam početak nacionalnih sukoba na ovim prostorima.
Sve vlasti koje su došle posle Drugog svetskog rata gradile su svoj legitimitet na relaciji spram te velike tragedije. Jedni su bili osloboditelji, drugi su bili žrtve, treći kolaboratori...
Jedino što pouzdano znamo o Drugom svetskom ratu je da nismo u stanju da ga okončamo.
Odmah nakon Jogurt revolucije počelo je organizovano brisanje arhive TVNS koja nije bila po volji Miloševićevim ordonansima. Čitav serijal vrhunskih emisija koji je rađen početkom osamdesetih i u kojem je Miroslav Antić bio domaćin poznatim umetnicima iz cele SFRJ obrisan je jednom odlukom tadašnjeg direktora!
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Kada vas neko pita za preporuku gde da jedu u Novom Sadu, ponekad se nađete u dilemi - šta da odgovorite? Iz pozicije Novosađana, sva mesta su "izvikana".
Ljubitelji likovne umetnosti u Novom Sadu ne mogu da se požale, u gradu podno Petrovaradinske tvrđave i tokom letnjih raspusta ima atraktivnih događanja.
U pothodniku ispod Bulevara Mihajla Pupina, blizu stepenica koje vode ka zgradi Pošte, nalazi se izlog, malo prljav, ali u kojem se mogu videti karte Novog Sada sa ponekom svetlećom lampicom.
Ko se prethodnih dana prošetao do Muzeja savremene umetnosti Vojvodine (MSUV) imao je priliku da se upozna sa radom čoveka koji je oblikovao izgradnju Novog Sada tokom socijalističkog perioda.
Imao sam 11 godina. Tog dana se išlo prepodne u školu, popodne smo uobičajeno išli napolje da se igramo ubeđujući one koje su roditelji sprečili, da neće biti nikakvog bombardovanja...
Na lokaciji na kojoj se nekada nalazila kultna novosadska "Žuta kuća" gradska vlast planira izgradnju crkve posvećenoj stradalima u južnoj Bačkoj tokom Drugog svetskog rata.
Novosađanin Dušan Jovanović, lekar gastroenterohepatolog i onkolog, tokom februara imaće izloženu prvu izložbu starih mapa i grafika Novog Sada i Petrovaradina iz njegove velike kolekcije.
Komentari 4
JB
Piško
Jedino što pouzdano znamo o Drugom svetskom ratu je da nismo u stanju da ga okončamo.
EX TVNS...
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar