Najlepše novosadsko pozorište nestalo je u požaru

Za zgradu Dunđerskog pozorišta (1895 - 1928) kažu da je bila najlepše novosadsko pozorište.
Najlepše novosadsko pozorište nestalo je u požaru
Foto: 021.rs

Postojanje ovog objekta sada je skoro zaboravljeno, a svakog dana stotine ljudi prođu kroz pasaž između Trga slobode i Bulevara Mihajla Pupina, kod Hotela "Vojvodina" i koji uglavnom služi kao parking, a da ne znaju da koračaju po ostacima nekadašnjeg pozorišta. Tragovi su i danas, 92 godine od tragičnog požara, i dalje vidljivi, jer je ostatak poda, tj temelja i sada uzdignut iznad okolnog zemljišta.

Ovo zdanje, koje je decenijama, od 1895. do 1928. godine, bilo dom Srpskog narodnog pozorišta, podigao je Lazar Dunđerski, nakon što je najstariji srpski teatar ostao bez svog sedišta u Građanskoj dvorani koja je srušena po naređenju Gradskog magistrata, jer je bila sklona rušenju, priča direktor Istorijskog arhiva grada Petar Đurđev.

- Kada je SNP ostao bez svoje zgrade, pojavio se Dunđerski koji je kao veliki dobrotvor obećao da će pomoći. On je platio sav materijal i u dvorištu svoje kuće, na parceli u njegovom vlasništvu, sagradio zgradu za SNP. Smatra se da je tadašnjim Ugarskim vlastima smetala reč "srpsko" u imenu pozorišta i nisu dali da se sagradi pozorište, ali je Dunđerski to zaobišao time što je zgradu sagradio na svojoj parceli - navodi Đurđev.

Pozorište je moglo da primi 600 gledalaca i u narednim decenijama postalo je jedno od najvažnijih kulturnih sedišta Srba u Austrougarskoj. Prvih nekoliko godina to je bila i retka zgrada koja je, pored obližnjeg Hotela "Carica Jelisaveta", takođe u vlasništvu Dunđerskog, imala električnu rasvetu. Međutim, nekoliko godina posle ulaska Novog Sada u Jugoslaviju, došlo je do požara koji će SNP ponovo pretvoriti u beskućnika. Požaru je, kako se sumnja, kumovala brza izgradnja.

- Kako smatraju pojedini istoričari, brzina gradnje uslovila je da pojedini sigurnosni parametri nisu ispoštovani, zbog čega je pozorište već 1899. godine bilo privremeno zatvoreno. Eskalacija je bila 23. januara 1928. godine, kada je, posle predstave "Raspikuća", došlo do požara. Nikada nije utvrđeno da li je uzrok bila elektro-instalacija ili zidana peć, ali desio se veliki požar u kojem je nastradalo prelepo pozorište - priča sagovornik 021.rs.



Požar je uništio prelepu zgradu koju je projektovao arhitekta Vladimir Nikolić, a zauvek je nestao i bogati fond i arhiv SNP-a koji će narednih više od pola veka biti podstanar, dok nije sagrađeno zdanje u centru Novog Sada.

Realizaciju ovog teksta podržao je TONS.

  • Pera

    20.11.2020 19:55
    Zna se ko po svetu ruši, pali, pljačka i ubija.
  • Mama

    20.11.2020 18:52
    Volela bih da vidim ove današnje uspešne biznismene da zidaju pozorišta, pomažu umetnost ili se bave humanim radom Retki su takvi
  • @dobrivoje

    20.11.2020 18:16
    Ima, procitaj tekst. Bogati su izgradjivali i bili dobrotvori. A sada ko se bolje usemi. Gde je Kostic, jel izgradio neku kulturnu bastinu

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Novi Sad - Novosadske priče

Graditelj socijalističkog Novog Sada

Ko se prethodnih dana prošetao do Muzeja savremene umetnosti Vojvodine (MSUV) imao je priliku da se upozna sa radom čoveka koji je oblikovao izgradnju Novog Sada tokom socijalističkog perioda.

Novi Sad koji sanjamo

Aktuelna vlast je preko svake mere izgradila i uvećala grad podno Petrovaradinske tvrđave.

Kako su Novosađani naučili NATO "red vožnje"

Imao sam 11 godina. Tog dana se išlo prepodne u školu, popodne smo uobičajeno išli napolje da se igramo ubeđujući one koje su roditelji sprečili, da neće biti nikakvog bombardovanja...

Student nije zapalio žito

Na fasadi kasarne u Ulici vojvode Bojovića jedna spomen ploča čuva priču o studentima koji su zapalili pšenicu. I to su platili životom.